СВЕДОЧАНСТВО О ДЕТИЊСТВУ ИЗ ПАКЛА: Биле смо жртве насиља и сексуалног злостављања, а нико нас није заштитио!
Аустралијанка српског порекла је заједно са женама које су некада живеле у дому изашла из анонимности и храбро сведочила о ужасном искуству о поступању институција према сексуалном злостављању деце.
Бони Ђурић је аустралијанка српског порекла и бивша штћеница злогласног Дома за девојчице у сиднејској Парамати, где су читаве генерације најмлађих Аустралијанки биле изложене насиљу и сексуалном злостављању. Сада, је решила да проговори о томе.
Она данас има 62 године. Бави се уметношћу и недавно је отворила изложбу о свом животу у дому. Изложба је отворена на истом месту где је са другом децом годинама била злостављана и третирана као робиња, како би скренула пажњу јавности на одговорност институција система које нису заштитиле децу.
ОВДЕ СУ ЗЛОСТАВЉАЛИ ЖЕНЕ: Доживљавале су НАЈГОРА понижавања у овим КАЗАМАТИМА! (ВИДЕО)
Госпођа Ђурић је са покојном Кристином Рајли суоснивач групе Парагерлс, која је себи ставила у задатак да помаже некадашње затворенице злогласног дома. И њено име налази се исписано на поду “просторије за посматрање” у којој су деца спавала, а прозори били заграђени циглама, па је једино светло долазило кроз рупу за посматрање на тешким вратима.
– Кристину је њен старатељ сексуално злостављао од пете до 11. године. Она је то стално говорила социјалним радницима и бежала. Полиција ју је хватала и говорила јој да је лажов – рекла је Бони.
Џени Мекнели (62) такође је једна од жртава система. Са седам година стављена је под старатељски надзор и остала је тамо до 14 године, упркос томе што је психијатра извештавала о сексуалном злостављању од стране оца-старатеља и његових пријатеља.
Када је дошла у дом, који је тада носио име Школа обуке за девојке у Парамати, уследило је још муке – чувари мушкарци и друге девојке вишеструко су је силовале и тукле.
Многе жене које су некада живеле у дому изашле су из анонимности и током последњих пар година храбро сведочиле о ужасном искуству пред Краљевском комисијом, у истрази о поступању институција према сексуалном злостављању деце.
Оне су описивале понижавајућу дневну рутину рибања подова, јела у којима су пливале бубашвабе, о тоалетима без врата, туширању пред чуварима и давању доњег веша на инспекцију. Тамо су их силовали, присиљавали на “прегледе” за проверу јесу ли биле сексуално активне и пребијали.
ОТКРИВЕНЕ ЋЕЛИЈЕ ЏИХАДИСТА ЗА СИЛОВАЊЕ: У њима нашли и ЛЕКОВЕ којима су мучили жене!
Једна девојчица описивала је да су јој током батинања ударали лицем о судоперу, а онда је морала да чисти своју крв с пода.
Многи од истих проблема кроз које су прошле и даље су евидентни у систему заштите деце. Из тог разлога створена је изложба “Живи трагови”,а укупно 12 бивших станарки учествовало је у изради штампаних и аудио-визуелних материјала о њиховој прошлости пуној траума.
У таквој средини, банде девојака такође су редовно силовале и сексуално злостављале остале штићенице.
– То је био мој најгори страх, да ће ме друге девојке напасти – рекла је госпођа Ђурић.
– Имали смо девојчице које су долазиле тамо, а да су и пре тога у детињству су биле изложене инцесту или страшном сексуалном злостављању. Све смо ми биле жртве, али су неке биле изложеније и спремније на злостављање када би долазиле овамо. Дуго су пролазиле кроз тај систем, па су и саме постале наслиници. Није ту било ничег да те заустави. То је био расадник насилника, школа насилника.
ПОТРЕСНО: ''Отац ме је свакодневно силовао, абортус ми је урадио иглом за плетење''
Бони Ђурић се нада да ће њихов последњи уметнички пројекат подстаћи и друге да иступе и суоче се са страшном прошлошћу кроз коју су прошли овде.
Она и жене које су као девојчице прошле кроз исти пакао као она, тек када су постале коначно спремне да се врате у зграду и виде графите које су тамо девојчице у агонији оставиле на зидовима, подовима и вратима, од собе за посматрање, до злогласне “тамнице” где су се догађала најгора злоставаљања.
