ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА ДР МИОДРАГА ЛАЗИЋА: У сусрет годишњици смрти др Лазе почињу његови дани - у изради и спомен биста

Следеће среде, 14. априла, навршиће се годину дана како је примаријус др Миодраг Лазић, омиљени др Лаза, изгубио битку са корона вирусом у Универзитетском клиничком центру у Нишу. У суботу ће му се издати једногодишњи помен, а тада ће на неки начин почети и "дани др Лазе", јер ће се низом догађаја подсећати на то ко је био он... Уједно је  покренута и иницјатива да му се изради спомен биста.

ВЕЛИКА ТУГА ЗА СРПСКИ НАРОД: Преминула Галина Марјановић која је чувала од заборава страдања нашег народа

ВЕЛИКА ТУГА ЗА СРПСКИ НАРОД: Преминула Галина Марјановић која је чувала од заборава страдања нашег народа

Иницијативу је покренуло Удружење пензионисаних припадника Војске Србије и војних ветерана (UPPVVS), са жељом да се одуже др Лази, а новац се  може уплатити на жиро рачун рачун Удружења - 170-0030043570007-59.

Портапрол Удружења Зоран Бајић казао је да бисту ради познати академски вајар из Београда. Каже да је био план да се биста постави за годишњицу, али ће на основу свих прилика бити постављена касније, а упоредо се тражи и место где би она стајала.

- У овом тренутку смо у преговорима и упутили смо допис нашој градоначелници Драгани Сотировски и тражимо адекватно и прихватљиво место за њу. Сама иницијатива за израду спомен бисте потекла је од мојих пријатеља који су ми дали идеју, па смо направили иницијативни одбор за израду и постављање спомен бисте. Обратили смо се надлежним органима, у овом тренутку имамо одобрење проф. др Зорана Перишића из Универзитетског клиничког центра у Нишу, да можемо да је поставимо на неком од прикладних места унутар самог Клиничког центра. Једна од идеја је и да буде у лепом паркићу испод Универзитета у Нишу, а има и преко пута Градске куће у Нишу паркић где су већ постављене бисте људима који су оставили траг - наводи Бајић.

- Имали смо идеју да буде постављена за годишњицу. Видевши да наилазимо на зид и бирократију мало то теже иде, па смо стигли до саме годишњице и видимо да то није могуће сада урадити. Следећи термин је 31. мај за  рођендан др Лазићу али видећемо и то - каже он.

Бајић каже да ће годишњица и помен др Лази бити дата у суботу, 10. априла, а на дан када је преминуо, у Ургентном центру Универзитетског клиничког центра Србије биће откривена спомен плоча коју је подигла ова здравствена установа.

- На годишњицу 10. априла, поред породице, родбине и кумова, биће и пријатељи који су ценили и поштовали Лазино дело. Следећи врло битан датум је 14. април, дан његове смрти, који ће бити обележен у Ургентном центру Универзитетског клиничког центра у Нишу. Тог дана би, бар по најавама, министар здравља Златибор Лончар и министарка Дарија Кисић Тепавчевић требало да присуствују отварању спомен плоче коју је подигао Ургентни центар односно Универзитетски клинички центар у Нишу на челу са проф. др Зораном Перишићем.

- Поред тога, тог дана Лазићеви саборци и борци, и људи које он пазио, неговао, лечио и оперисао поново ће доћи из Републике Српске. Негде око стотину људи доћи ће на само отварање спомен плоче, затим ће отићи на Ново градско гробље да запале свеће,  а омогућили смо им у сарадњи са надлежним министарствима да се овде и вакцинишу - испричао је Зоран Бајић.

Не треба заборавити и да је покренута иницијатива да Универзитетски клинички центар у Нишу понесе његово име. 

Пет дана пре него што је преминуо, у јавности се појавила информација да је ратни хирург, добровољац у рату за одбрану Републике Српске, о којем је снимљен документарни филм "Дневник ратног хирурга", позитиван на корона вирус.

Последња жеља др Лазе

Преминуо је 14. априла. Ратни хирург је желео да буде испраћен звуцима Марша на Дрину.

- Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив, био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик, али част и понос ми нису дозвољавали да се склоним.

- Такав сам био на Крајишком ратишту годину дана, на Сарајевском ратишту четири године, за време НАТО бомбардовања.  Нећу да одем тихо, хоћу да одем онако какав сам био читав живот, а то знају моји пријатељи, колеге, породица. Сви су ми говорили да се склоним, али ја то себи никад не бих опростио.

- Моји вољени Крајишници, пријатељи из Републике Српске за које сам жива легенда, искрено ће плакати сви, јер су увек веровали да сам неуништив. Колико сам ових дана добио порука подршке.

- Волим вас заувек. Моји унуци и унука Мила остају без деде, ћерке и син да не тугују, него само напред. Будите поносни на мене. Драге моје колеге, Марија, Боки, Брале, Кандо, Сунчица и Мацан, драге моје сестре које сте ми увек веровале, збогом.

- Вољеној Ани, ратном другу и жени порука: буди храбра и чврста због деце и унука, а горе на оној страни, једнога дана бићемо поново заједно. У Нишу мојим пријатељима посебан поздрав.

- Последња ми је жеља да ме испратите песмом "Марш на Дрину". Доктор Лаза, хирург напаћеног српског народа – навео је лекар у последњем обраћању.

Тако је и било.... 

Ко је био др Миодраг Лазић?

Рођен је у Београду, одрастао у Нишу. Специјализовао је хирургију на ВМА-а у 30. години. После тога, годину дана радио је у Војној болници у Нишу, а онда је прешао на хируршку клинику Клиничког центра. Смрт га је затекла на месту директора Ургентног центра у Нишу. Био је добровољац у рату на територији Републике Српске. Као једини хирург за трбух и грудни кош радио је скоро две године на простору најширег ратишта, у пет општина са више од 100.000 становника.

Сећања из рата записао је у књизи "Дневник ратног хирурга", коју је објавио након рата. Поред писања Дневника, успео је да напише и 16 стручних радова и учествује на три велика међународна конгреса. О њему је снимљен и документарни филм "Дневник ратног хирурга".

Године 1994. добија звање примаријуса. За његов рад у Републици Српској, патријарх Павле га је одликовао Орденом Светог Саве.