ВАТРЕНЕ СТИХИЈЕ ПОВЕЗАНЕ СА ГЛОБАЛНИМ ЗАГРЕВАЊЕМ: Ово су периоди кад постоји највећа ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА
Када дође до пожара све шуме су подједнако угрожене
Појава пожара повезана је са климатским променама и са повећањем температуре, а “најцрњи” сценарио предвиђа до краја века повећање температуре од осам степени, каже за РТС Владимир Николић, самостални саветник у Управи за шуме у Министарству пољопривреде.
ЧЕКА НАС ПООШТРАВАЊЕ МЕРА! Речи др Кона забринуле Србију: Неопходно је размотрити
ОГЛАСИЛИ СЕ ИЗ КРИЗНОГ ШТАБА: Увођење ковид ПРОПУСНИЦА апсолутно могуће - ко уђе у локал без ње биће КАЖЊЕН?
СИТУАЦИЈА СА КОРОНОМ СЕ ЗАХУКТАВА: Упозорење српских лекара - нагло скочио број хоспитализованих
Владимир Николић је гостујући у Јутарњем програму рекао да се услед повећања температуре дешавају и остале промене и у атмосфери и у свету, тако су и пожари последица климатских промена.
– Најцрњи сценарио је да ћемо до краја века имати повећање температуре од осам степени у односу на доба пре индустрализације, док најблажи сценарио предвиђа три степена – истиче Владимир Николић.
Према његовим речима, Уједињене нације су представиле први део извештаја о глобалном загревању у коме се наводи да је просечна температура већ порасла 1,1 степен у односу на период пре индустрализације.
Додаје да су научници то доказали у првих шест делова извештаја који се ради на основу споразума из Париза.
– Споразум је ступио на снагу 2016. године са почетком примене ове године. Србија га је као потписница ратификовала 2017. године. Имамо нажалост и податак да су се 2017. Сједињене Америчке Државе, као други највећи емитер угљен-диоксида, повукле из Париског споразума. Најновија предвиђања говоре да ће се они вратити у Споразум тако да сви заједно можемо да се боримо против тога – истиче самостални саветник у Управи за шуме у Министарству пољопривреде.
Критични периоди фебруар-март, јул-август и октобар
Владимир Николић наглашава да су критични периоди у години када је повећана опасност од пожара у фебруару и марту, други критични период је јул-август и у октобру.
– Фебруар-март и октобар зато што је повећано ангажовање пољопривредника, повећано је кретање и присуство у природи, долази до спаљивања усева, чишћења земљишта за пролећне радове. У јулу и августу су тропске температуре и предвиђања су да ће тај талас бити још јачи у наредним годинама – објашњава Николић.
Према његовим речима, пожари који се дешавају се могу довести у везу са шумама, јер добар део тих пожара настане тако што се запали растиње на пољопривредном земљишту, ливадама, пашњацима и онда се пренесе у шуму.
Најугроженије четинарске шуме
Додаје да када дође до пожара, све шуме су подједнако угрожене.
– Можемо рећи да су на првом месту најугроженије четинарске шуме, поготово црни и бели бор, због свог хемијског састава. У њима се налази терпентинско уље које гори и које се јако тешко гаси. После црног и белог бора долазе храстови а буква, која је код нас најзаступљенија, долази на четврто или пето место по угрожености – каже саветник у Управи за шуму.
Наглашава да је углавном људски фактор узрок пожара.
– Од почетка године на територији којом газдује ЈП “Србијашуме” и у приватним шумама, што је територија од два милиона хектара, било је 34 пожара са захваћеном површином од 1.000 хектара. Од тога је 11 пожара било изазвано људским фактором а од удара грома је било изазвано осам пожара. Треба узети у разматрање површину која је захваћена. Површина која је била захваћена пожаром од удара грома је била скоро 1.000 хектара, а површина која је под пожаром због непажње човека је негде око 30 хектара – објашњава Николић.
Додаје да је, према подацима Центра за шумске пожаре при Шумарском факултету, од 2009. до 2020. године у просеку било око 110 пожара годишње и да је просечна захваћена површина била око 3.000 хектара на годишњем нивоу.
– Кад наиђе пожар то је катастрофа за биљни и животињски свет. Не само у тренутку док све гори. Пожар оставља велике последице на биодиверзитет а након тога на тој површини где су изгорела стабла нема вегетације, може доћи до бујица и поплава јер нема шта да штити земљиште. Као најгора ситуација је уланчавање штета – поручује Владимир Николић.
Санација шума обавезна по закону
Истиче да је по Закону о шумама дефинисана обавезна санација шума, и приватних и државних подједнако.
– Најкасније три месеца од настанка акцидентне ситуације мора да се донесе санациони план који ће за конкретну површину предвидети радове који ће се ту изводити – рекао је Николић.
Апелује на грађане да се у природи понашају у складу са њом, не пале отворени пламен и не оствљају отпад.
