"ЖИВЕЛА ЈЕ ЗА ФОТОГРАФИЈУ И ФОТОГРАФИСАЛА ЖИВОТ": Умрла прва жена професионални фоторепортер у Југославији
Фотографијом је почела да се бави педесетих година, у средњошколској фото-секцији.
Ана Лазукић је рођена 6. децембра 1937. године у Новом Саду.
КОРОНА ПОНОВО У ДОМОВИМА ЗА СТАРЕ: Све више заражених у Београду, Нишу, Неготину...
"АКО ТРЕБА ДА СЕ РАЗБОЛИТЕ, НАЈБОЉЕ ЈЕ САД ДА СЕ ТО ДЕСИ": Несторовић оценио и да не треба сви да се тестирају
Питање које мучи све: КОЛИКО ЋЕ ПЛАЋАТИ ОНИ КОЈИ ОД ДАНАС НЕ НОСЕ МАСКЕ? Познате цифре казни!
Као прва жена професионални фоторепортер у Југославији оставила је дубок траг на домаћој фотографској сцени.
Фотографијом је почела да се бави педесетих година, у средњошколској фото-секцији, а 1954. одлази у фото-клуб "Бранко Бајић", где упознаје и свог будућег мужа Стевана Лазукића. Од 1959. почиње да ради за "Мађар со", најпре као новинарка, а потом и као фоторепортерка.
"За радно место фоторепортера, које је у то време било искључиво мушки посао, изборила се освајајући награде широм света и упорно куцајући на врата 'Мађар соа", све док једног дана на чело те дневне новине није дошао човек који је схватио да и жене могу да буду фоторепортери", наводе у Фото асоцијацији Војводине.
Паралелно са радом у дневној штампи, бавила се и уметничком фотографијом, па је имала двоцифрен број самосталних изложби, а учествовала је и на више од 300 групних изложби у земљи и иностранству. Њени истакнути радови су прикази деце у игри "Игра", насмејани чистач ципела "Задовољан", те фотографија радника "Глађење".
Како је рекла једном приликом, "живела је за фотографију и фотографисала живот", те се трудила да слика живот какав други не виде.
Пажњу је привлачила и тиме што је била једна од првих фоторепортерки које су пратиле седнице Скупштине Војводине, али и фудбалске утакмице на стадиону Војводине. Међутим, Лазукић је пратила и дешавања у војвођанској уметности, фотографишући истакнуте уметнике попут Каталин Ладик и Балинта Сомбатија.
Освајала је бројне награде у Новом Саду, преко Сплита, Београда, до Скопља, Дубровника, Токија и Монтевидеа. Неке од награда су новосадски гран при "Златно око" (1986), награда листа Мађар Со за животно дело (1994), награда Фото-кино савеза Србије за успехе на пољу фотографије (1966), плакета "Борис Кидрич" за заслуге у ширењу техничке културе (1976) и друге.
Иако није саопштен узрок смрти, председник Покрајинске владе Игор Мировић рекао је у понедељак да је у претходна 24 сата једна од преминулих од последица вируса корона и штићеница старачког дома у Петроварадину, рођена 1937. године, а неколико људи који су је познавали пренело је да је преминула након борбе са короном.
Ана Лазукић биће сахрањена у среду, 1. јула, на Новом гробљу у Петроварадину.