Бивши робијаш открива све тајне из ЦЗ-а: Због Николића нисмо смели да спавамо, плашили смо се да нас не убије

Затвореник Александар Радивојевић (38) из Рипња у Централном затвору делио је ћелију са Марком Николићем који је преминуо након што је пререзао себи гркљан због монструозног злочина који је над сином Михаилом и бившом женом Мајом починио 12. јула 2017. године испред Центра за социјални рад Раковица.

Среда, 27. децембар, последњи је пут да су разговарали и играли монопол у затворској ћелији пре него што се Александар нашао на слободи.

- Прекинуо је игру и рекао: "Спреман сам да одем код сина. Дошло је време". Последњиг дана је дошао један дечко кога је жена оптужила да је хтео да закоље њу и децу. Њега су ставили с нама у собу. Кад је ушао, објаснили смо му да пред Марком не помиње децу. Међутим, он га је у једном тренутку питао како је могао да убије дете. Мислим да је то дефинитивно био окидач да дигне руку на себе - објашњава Радивојевић.

Он додаје да се у њиховој ћелији гасила музика и утишавала телевизија због Николића, а чак је и чувар упозоравао да се с њим избегава свака комуникација.

- Кад сам ушао у ћелију, није ме ни приметио. Као да не постојим. Први разговор десио се кад смо након три дана остали сами док су други затвореници били у шетњи. Тада ми је рекао да је он оштећени, да су га малтретирале жене, њена другарица, свастика и да му нису дозвољавали да виђа дете. Цитирам га: "Је*але су ме у мозак четири године" - прича Радивојевић за београдске медије.

Александар открива и то да монструм никад није рекао да му је жао што је убио дете.

- Сву кривицу је свалио на социјалну установу и на женине сведоке. Рекао ми је да су му смештали намерно, да су наговарали дете против њега, да га није чак ни видео читавих годину дана. Једном приликом је плакао и понављао да му недостаје син. То је поновио много пута! рекао је да нема због чега да живи и да жели да оде код сина - објашњавава овај бивши затвореник.

Он открива да су се Николића сви плашили јер му се у очима видело да се ради о психопати.

- Био је огроман, јак, ко одваљен од брега... Ноћу нисмо смели да спавамо, плашили смо се да нас не закоље. Један је чак пустио нокте и сакривао хемијске да може да се одбрани у којем год положају да се нађе.  И мени је била фрка. Некад ме је ноћу, док лежим у кревету, мазио по коси. Све је то радио пажљиво, без икакве мржње, као да мази дете. Али опет, ледила ми се крв у жилама. Након тога би сео на кревет и скупио ноге... Сви у ћелији смо му се приближили јер нисмо знали шта може да нам уради на спавању - објаснио је Радивојевић и додао да је Николића посећивао једино отац.