Истрага после 35 година: Отишао на ЕКСКУРЗИЈУ и није се вратио, мајка Мирослава сумња у званичну везију

Мистериозни нестанак, наводна смрт и погреб Мирослава Кишпрдилова (13) из Кикинде, којем се 1983. године изгубио сваки траг на екскурзији у мађарској, после 35 година су поново под лупом истраге. Док су вештаци тврдили једно, родитељи и родбина су тражили ексхумације и ДНК анализе, сигурни да на гробљу у Кикинди не лежи њихово дете. Забрана да пре сахране идентификују допремљено тело у ковчегу из Мађарске отворила је бројне сумње и бацила сенку на овај случај још давне 1983. Била је то једна од највећих афера и мистерија о нестанку деце до данашњег дана.

Ако је још увек негде жив, Мирослав сада има 48 година. Овај несрећни случај би после 35 година давно пао у заборав да мајка Марија није најавила покретање нове истраге.

- Као мајка имам право да знам шта се десило са мојим сином. Тражићу правду док сам жива. Покренућу нову истрагу – каже Марија Кашпрдилов, чије је срце сломљено пре три и по деценије.

Детаљи НЕСРЕЋЕ на СВАДБИ код Ужица: Сватови гађали јабуку, младић погођен

Наводном сахраном малог генијалца, једног од најбољих ученика ОШ "Вук Караџић" у Кикинди, који је био покрајински првак у математици и свирао гитару, нису покопане и сумње о догађају са "питомог језера", како Мађари називају Селид.

Све је почело када је Мирослав у јулу 1983. године као ученик шестог разреда, са још 24 ученика из кикиндске општине отпутовао на екскурзију у мађарски град Каловача. Децу су водиле две наставнице које уопште нису познавале Мирослава и његове вршњаке. Кренули су 14. јула, а дечак је нестао 17, после купања у језеру.

- Наставницама сам строго подвукла да је мој син непливач и да се боји воде, што су записале. Његови другови су ми рекли да је улазио у воду до колена, седео на обали, мазао се песком, па се онда прао - каже Марија и додаје да је тог 17. јула после купања, требало да продуже на Балатон.

Слична је изјава наставнице З. Г, вође пута, која је навела да су се у води до колена лоптом играла деца, међу којима је био и Мирослав и да не зна када га је последњи пут видела. Полиција је мрежама претраживала језеро, рониоци су трагали за несталим дечаком, али узалуд. Друга наставница која је касније идентификовала леш А. Р. тврдила је да је нестанак дечака приметила у колони, док су деца стајала пред рестораном.

- Тог дана у полицији сам сазнала да је пријављен и нестанак једног Мађара који се удавио – изјавила је А.Р.

Убиство код Трстеника: Жртва нађена у седећем положају, сумња се да је и починилац повређен

До данас је остала мистерија како нико није видео да се Мирослав давио. Никоме није јасно како је нестао, као што је нејасна одлука да се екскурзија мирно настави пуне две недеље, као да се ништа није десило. Деца су посведочила да су им обе наставнице тада пренеле да је њихов друг жив и здрав и да су га вратиле кући. Предвођени наставницом З. Г, ученици су отишли на Балатон, док је А. Р. остала да сачека резултате претраге. Шта је она видела на кобном језеру јавност никада није сазнала. Избегавала је сваки контакт с новинарима, а на питања је одговарала са: "Изволите у полицију".

- Тело је после два, три дана само испливало и А. Р. је идентификовала леш иако ми је рекла да Мирослава није могла да препозна по глави – рекла је тада њена колегиница З. Г.