"МИЛОСРДНЕ" БОМБЕ У ТРЕНУ ОДНЕЛЕ ДВАДЕСЕТ ЖИВОТА: Две деценије од бомбардовања зграде Генералштаба у Београду
Ратко Булатовић је у ноћи између 29. и 30. априла 1999. када је бомбардован центар Београда био помоћник начелника Градског штаба Цивилне заштите Београда. Овим речима описао је грозоту којој је сведочио крај ракетиране зграде Генералштаба када је остао без обе ноге.
- На семафору, на раскрсници, затекли смо два мртва младића у аутомобилу. Генералштаб је горео. Док сам ватрогасцима звао појачање, стигло је упозорење на други напад. Али није било времена да се склонимо. Потом је уследио блесак, а онда мрак. Посмислио сам, ово је смрт. Ипак, смогао сам снаге да моторолом обавестим штаб да сам рањен. Лекари су ми спасли живот, али су морали да ми одсеку ноге високо изнад колена. Поред мене је на одељењу, јецајући, умирала двадесеттрогодишња девојка Софија Јовановић, рањена те ноћи у нападу на куће у Марулићевој и Вардарској улици - прича Булатовић.
У аутобусу била ТРИ ПОЛИЦАЈЦА, покушали да извуку УГЉЕНИСАНЕ: Погледајте како изгледа МЕСТО СУДАРА код Прокупља! (ВИДЕО)
Прва фотографија са места несреће: Четворо људи ПОТПУНО ИЗГОРЕЛО у судару аутобуса и камиона код Прокупља!
ПРИСЕБНЕ УЧЕНИЦЕ У НОВОМ САДУ СПАСИЛЕ ДВА ЖИВОТА: Вежба се претворила у реалну ситуацију
Ноћ озмеђу 29. и 30. априла сматра се до тада најжешћим нападом на ужем подручју града. Те вечери, прво је у 22.35 срушен Авалски торањ. Затим је уништен предајник Студија Б у Борчи. Онда су ракетиране зграде републичког и савезног МУП-а, смештене тик уз круг Клиничког центра Србије. У 2.40 погођена је зграда Генералштаба. Гађано је и стамбено насеље Чубура на Врачару, између Јужног Булевара и Улице Максима Горког.
У најужем центру града те ноћи погинуло је најмање троје људи, укључујући двојицу младића који су застали аутомобилом испред семафора. Рањено је око 40 цивила, а један од њих био је и градски секретар Ратко Божовић, као и његов колега Небојша Старчевић.
Софија Јовановић тешко је рањена те ноћи, а умрла је шест дана касније.
- У бомбардовању Врачара, тешко су повређени Софија Јовановић (1976) и њена мајка Живка Јовановић (1950), које су се у тренутку напада налазиле у породичној кући у Вардарској 7. Зорану Кузмановићу (1973) пружена је прва помоћ у ортопедској амбуланти - извештај је "Гласа јавности", објављеног 1. маја 1999.
У истом извештају пише и да је биланс следећи: од 11 тешко повређених, шесторо се налази на интензивној нези. Четворо је оперисано и њихов опоравак засад добро тече. Такође, гелер у Жаркову лакше је повредио два мушкарца. Десетак минута након првог напада на Генералштаб, уследио је још један, када су на терену већ били спасиоци, полицајци, ватрогасци, репортери, новинари.
- У нападу НАТО агресора на зграду Генералштаба Војске Југославије у центру Београда, повређен је и наш колега фоторепортер Марко Метлаш. Одмах после прве детонације Марко је као прави професионалац одјурио до зграде Генералштаба. Међутим, тек пошто је направио неколико фотографија са места трагедије, пала су још три пројектила НАТО. Од последица експлозије Марко је задобио повреде главе, правим чудом избегавши најгоре. После указане лекарске помоћи, колега Метлаш пуштен је на кућно лечење - писао је "Глас јавности".
- Те ноћи, после прве експлозије, стигао сам први до Генералштаба. Већ је било рањених. Други удар нисам ни чуо. Само сам видео људе како беже низ улицу ка Железничкој станици и камење које лети ка мени. Оно ме је затрпало и тако ми, у ствари, спасло живот - причао је Игор Маринковић, фото-репортер "Новости", који је преминуо овог фебруара у 85. години.
ТЕШКА НЕСРЕЋА! Директан судар аутобуса и камиона код Прокупља: ЧЕТВОРО ПОГИНУЛИХ, извлачење још траје!
"Вадила сам му КРВ из УСТА..." Цеца открива НЕПОЗНАТЕ ДЕТАЉЕ Арканове ЛИКВИДАЦИЈЕ - све о КОБНОМ ДАНУ
Генералштаб је трећи пут ракетиран неколико дана касније, у ноћи између 7. у 8. маја. Средњи део објекта који се налази преко пута зграде Владе Србије, зграда А, погођена је са чак три пројектила.
Према одлуци Владе Републике Србије из 2005. године, објекти Генералштаба који је грађен по идеји архитекте Николе Добровића од 1954. до 1963. проглашени су за споменике културе.
