"Хтео сам да му помогнем, а испало је да сам га удавио" Нишлија на Ђурђевдан претукао и угушио РОЂЕНОГ брата, па га обукао за САХРАНУ

Оно што овај злочин чини посебно бизарним је то што је убица, након што је претукао а затим угушио брата, злочин покушао да прикрије тако што га је пресвукао и спремио за сахрану.

Образлажући пресуду судија Вишег суда Александра Мојашевић казала је да су изведеним доказима потврђени наводи оптужнице да је мушкарац (46) са умишљајем убио брата.

- Судско медицинско вештачење показало је да је узрок смрти мушкарца из Ниша стезање врата. Токсиколошко вештачење је показало да је у телу имао концентрацију лекова у мери која му је терапијски прописана тако да не стоје наводи оптуженог да се предозирао – казала је судија.

Наводећи разлоге за висину изречене казне, Мојашевић је предочила да је макисмална казна за убиство 15 година али да је њему изрекла 10.

- Узели смо у обзир Миланово коректно држање пред судом, то што није признавао дело, то је његово право. Изречена му је и мера безбедности обавезног чувања и лечења у психијатријској установи јер болује од параноидне шизофреније али је вештачењем установљено да је у време извршења дела био свестан својих радњи и управљао својим поступцима. Милан ће најпре бити упућен на издржавање мере безбедности у психијатријску установу, зависно од тога колико тамо остане, остатак времена до пуног износа изречене казне провешће у затвору – објаснила је Мојашевић.

Тужилаштво

Више јавно тужилашто је сматрало да је доказано да је мушкарац (46) извршио злочин за који се терети и затражило да му се изрекне казна од 12 година затвора, како је речено у завршној речи, „узимајући у обзир његову ранију осуђиваност за дела са елементима насиља, упорност у извршењу дела јер је брату нанео велики број повреда те недостатак кајања јер је одбио да призна убиство“.

Убица је све до краја судског поступка понављао да није крив за братовљеву смрт.

- Нисам ударао, шутирао нити гушио брата, хтео сам да му помогнем а испало је да сам га удавио. Био сам у другој соби када је пао, ставио сам га у кревет и пресвукао сам га. Нисам био свестан да је мртав, хтео сам да га спасим, све време сам плакао. Од мајчине смрти борили смо се један за другог, зашто бих га убио – казао је Грујић у завршној речи.

Ово је првостепена пресуда на коју право жалбе имају и одбрана и Више јавно тужилаштво.

Извор: Србија Данас/Телеграф