"ОБЕЗБЕДИО САМ ДОБРОГ ЛИКА СА РАТНИМ ИСКУСТВОМ": Како је Легија постао командант "црвених беретки"
Према оптужници против Станишића (70), тадашњег начелника СДБ Србије, и Симатовића (70), главног оперативца Службе, "црвене беретке" и "шкорпиони" су, као јединице СДБ Србије, 1991-95 починиле многе злочине у Хрватској и БиХ.
У наставку хашког процеса Јовици Станишићу и Франку Симатовићу-Френкију, пензионисани генерал МУП Србије Обрад Стевановић изјавио је данас да је први пут за "црвене беретке" Службе државне безбедности (СДБ) Србије чуо у марту 1996.године, на дан када је, по његовој тврдњи, та јединица званично формирана. Током исказа у Симатовићеву одбрану, Стевановић је сведочио да су 1993-96 припадници Посебних јединица полиције (ПЈП) Ресора јавне безбедности (РЈБ) МУП Србије, под његовом командом, у неколико наврата деловали на територији БиХ и Хрватске, али да тамо нису спроводили офанзивне акције.
Проверите зашто је сви имају у телефону! Свако ко ово користи, решава све проблеме једним кликом
ПОСЛАНИК ПРЕТУКАО МЛАДИЋА ЧЕКИЋИМА ЗА МЕСО: Стравичан сукоб покушала да спречи његова супруга
УБИСТВО ВЛАСНИКА И ПЉАЧКА МЕЊАЧНИЦЕ У ЗЕМУНУ: Ево како се бранио оптужени брачни пар
Стевановић је негирао не само учешће у тим операцијама борбене јединице СДБ Србије, него и постојање такве формације.
- Нисам чуо, нити сам видео, било коју формацију СДБ Србије, нити сам знао да таква формација постоји. То није била традиција СДБ - подвукао је сведок који је био командант ПЈП и помоћник начелника РЈБ МУП Србије.
За официре "црвених беретки", попут Раје Божовића, који су, са својим људима, тада били присутни на ратиштима, сведок је тврдио да су били у саставу снага Републике Српске (РС) или Републике Српске Крајине (РСК).
Паравојна формација "шкорпиони", по Стевановићу, такође је била у саставу војске РСК.
Према оптужници против Станишића (70), тадашњег начелника СДБ Србије, и Симатовића (70), главног оперативца Службе, "црвене беретке" и "шкорпиони" су, као јединице СДБ Србије, 1991-95 починиле многе злочине у Хрватској и БиХ.
Станишића и Симатовића оптужница терети за прогон, убиства, присилно премештање и депортацију Хрвата и Муслимана.
Генерал Стевановић тврдио је да је за борбену јединицу СДБ Србије први пут чуо 13. маја 1996. на пријему у Служби поводом Дана безбедности.
- Јовица Станишић нас је први пут упознао да ће СДБ образовати, или је образовао, Јединицу за специјалне операције (ЈСО). Рекао нам је да је за команданта обезбедио добру особу са искуством из операција, (Милорада Улемека) Легију - казао је сведок.
За говор о ратним дејствима и успесима "црвених беретки", током ратова у Хрватској и БиХ 1991-95, који је Симатовић одржао годину дана касније, у мају 1997.године, на прослави у бази ЈСО у Кули, Стевановић је рекао да је био "нетачан" и пун "саморекламирања и преувеличавања".
- Говор је био нелогичан, ако се има у виду карактер СДБ Србије...Све што сам чуо није ми било нимало логично, ни тачно - додао је.
По оптужници, Симатовић је, током целог рата, био главни командант "црвених беретки".
Деловање ПЈП Србије у Источној Босни током 1993.године, Стевановић је описао као заштиту граница Србије, а у Босанској Крајини и Источној Славонији, 1995. као рутинско обезбеђивање територије, на позив власти РС и РСК, после хрватске операције Олуја.
Током операције у Источној Босни, у марту 1993. године, јединицама ПЈП, по Стевановићу, били су придодати "инструктори" са "ратним искуством" под командом Василија Мијовића до кога је дошао преко Симатовића.
Тужиоци тврде да је Мијовић био један од командира "црвених беретки" СДБ Србије.
Сведок је поновио да је циљ операције било потискивање снага Армије БиХ од границе Србије и да су полицијске снаге само обезбеђивале територију са које је претходно противника потиснула Војска Југославије (ВЈ).
По тужиоцима, здружене снаге ВРС, ВЈ, МУП Србије и СДБ Србије тада су са територије око Скелана протерали не само снаге Насера Орића, него и муслиманско становиштво.
Као "бесмислицу", Стевановић је одбацио тврдњу да је Симатовић био његов заменик у Штабу МУП Србије у Бајиној Башти који је командовао акцијом.
Око 400 припадника ПЈП МУП Србије било је распоређено у Босанској Крајини од августа до новембра 1995.године, "због колона избеглица и хуманитарне катастрофе после пада Книна", посведочио је Стевановић.
Он је казао да је на том терену "срео и Жељка Ражнатовића-Аркана и неке његове припаднике".
По оптужници, Ражнатовићева Српска добровољачка гарда била је јединица СДБ Србије и починила је злочине у Хрватској и БиХ.
При исказу да је у околини Бањалуке тада било 400-450 полицајаца из Србије, Стевановић је остао и након што му је предочена белешка команданта ВРС Ратка Младића да се "овде појавила екипа СДБ Србије Радојице Божовића" и да је "МУП Србије одредио да долази 1.200 бораца".
Око 800 припадника ПЈП МУП Србије било је, у исто време, распоређено и у Источној Славонији и Барањи због страха од нове хрватске офанзиве, која би покренула талас избеглица ка Србији, изјавио је Стевановић.
Сведок је казао да му "није познато, дакле није" било јединица СДБ Србије на том терену. Потврдио је, међутим, да се срео са Симатовићем у објекту на самој граници Србије и Хрватске чијег имена није могао да се сети.
По одбрани, то је био прислушни центар СДБ Србије на Пајзошу, док је, по оптужби, тамо била база "црвених беретки".
На састанцима код команданта војске РСК Душана Лончара, Стевановић је виђао Радојицу Божовића и "извесног Гавриловића", за које је претпоставио да су били припадници те војске.
Да је (Момир) Гавриловић био припадник СДБ Србије, сведок је чуо тек након што је Гавриловић убијен, 2001.године у Београду.
Команданта "шкорпиона" Слободана Медића-Боцу, Стевановић је, такође, срео у Источној Славонији, а знао је да та јединица војске РСК обезбеђује нафтна поља у Ђелетовцима.
Генерал Стевановић ће сутра наставити сведочење.
