Овом члану Земунског клана се губи сваки траг! Дуго се веровало да је мртав, а онда је једна изјава узбуркала духове: Да ли је сурови убица и даље жив?

Сви остали поодавно су већ покојни или служе дугогодишње затворске казне, после полицијске акције "Сабља" и убиства премијера Зорана Ђинђића у марту 2003. Неки од њих су чак већ на слободи, попут Душана Крсмановића. Само је Нино остао изузетак и, ево, и дан-данас се његово име налази на потерници као да је жив!

Две су опречне теорије о судбини овог "земунца".

Главни егзекутор клана Сретко Калинић посведочио је да су Нина још 2003. убили и закопали поред ауто-пута Милош Симовић и покојни Милан Јуришић Јуре. Међутим, пре три године је Чаба Дер, "убица насмејаног лица" , тврдио да је он жив и да је покушао да га ликвидира у Будимпешти!

Нинослав Констатиновић се током владавине Душана Спасојевића београдским подземљем брзо уздигао у вођу огранка "земунаца" на Карабурми. Био је главни дистрибутер хероина у том делу града и под контролом је држао целу мрежу ситних дилера. За њега се верује да је учествовао у најмање три ликвидације - Слободана Радосављевића Булкета, Горана Трајковића и Александра Ристића.

Познато је да су "земунци" према жртвама, непослушним дилерима и дужницима, били нарочито брутални. Тако је Радосављевић издахнуо од батина које је добио. Њега су у јуну 2002. отели и одвели у гаражу Нинославове куће у Овчи, где су га малтретирали и мучили. Када је преминуо од повреда, умотали су га у итисон и однели у шуму у Ковилову где су га закопали.

Одабрао локацију за атентат

Потом је уследио атентат на Ђинђића, у којем је Константиновић такође имао удела. Он је био тај који је проверавао и одабрао локацију за убиство (због чега је у одсуству осуђен на 35 година), након чега му се губи сваки траг. О њему се годинама ништа није чуло, све док у Загребу 2010. није рањен и ухапшен, у то време такође одбегли припадник клана Калинић. У исто време је "пао" и Милош Симовић, с којим се скривао и који га је и ранио. По причи Калинића, Констатиновић се у прво време скривао управо с њима двојицом, али је онда наводно постао терет дојучерашњим "саборцима". Потом су га, тврди, убили Симовић и Милан Јуришић и његово тело закопали у близини ауто-пута, код бензинске пумпе.

Полиција је неколико пута прекопавала место које је овај "земунац" означио, али тело Нинослава није пронађено. Да све буде још бизарније, он је и даље на потерници!

Убија(о) за италијанску мафију?

Кружиле су и приче да је Нино после "Сабље" побегао у Холандију, да се затим преселио у Италију, где је приступио чувеној напуљској мафији Камора. Био је наводно њихов човек за егзекуције, као што је радио и у Београду, само што је на Апенинима пуцао док је возио скутер, како би лакше побегао. И сам Константиновић је крајем 20. века био жртва покушаја ликвидације са мотора, али је успео да преживи.

"Насмејани убица" Чаба Дер из Суботице, који у затвору у Мађарској служи доживотну казну за више убистава, изнео је изненада 2021. у свом писму, адресираном на Виши суд у Београду, шокантне тврдње поводом Констатиновића.

Како је навео, Нино је покушао да га убије у изнајмљеном стану у Будимпешти! Иако није навео кад се наводни напад догодио, познато је да је он из затвора изашао 2017. и да је само две године био на слободи, па се претпоставља да се то могло десити у том периоду.

- Егзекутор је на себи имао качкет и наочаре, али сам по доњем делу лица препознао да је то Нино. Он је ушао за мном у стан и испод дукса извадио пиштољ са пригушивачем, и циљао у мене. Махинално сам га зграбио за руку и у тој борби пиштољ је опалио, али је метак завршио у зиду у предсобљу - навео је Дер у свом писму.

Насмејани убица узбуркао духове

Он је даље чак изнео сумњу да је Константиновића ангажовао за његово убиство Алан Кожар, вођа барске криминалне групе, блиске "шкаљарцима", који је ликвидиран 2020. на Крфу.

Ове тврдње никада нису потврђене, а Нинослав остаје и даље мистерија и последњи "земунски" бегунац. 

Србија Данас/Информер