"РЕЋИ ЋУ СВЕ О УБИСТВУ ЂИНЂИЋА!" Члан земунског клана РЕШИО ДА ПРОГОВОРИ - због "признања" и кајања му прете смрћу (ВИДЕО)
Душан Крсмановић (43) ухапшен је у акцији "Сабља" и једини је члан земунског клана који је на суђењу изразио кајање, али не због убиства премијера Ђинђића, већ, како је сам изјавио "свега што га је довело у ситуацију у којој се нашао"
Због тог "признања" стизале су му претње, због којих се и налази у затвору у Сремској Митровици, а не у Пожаревцу где су сви остали.
Он је првостепеном пресудом био осуђен на 30 година затвора, али му је одлуком Апелационог суда казна смањена на 20 година.
СРПСКИ БЕРМУДСКИ ТРОУГАО: Ово је деоница пута на којој је за кратко време страдало 20 особа
ВЕЉИНА ЕКИПА ЛИКВИДИРАЛА ЧЛАНА "ПИНК ПАНТЕРА"? Опљачкали пола Европе, двојица осуђени - једном пресудила Беливукова банда!
"СВЕ БИХ ДАО ДА СЕ МОЖЕМО ИСПРИЧАТИ ЈОШ ЈЕДНОМ" Навршава се 30 година од Гишкиног убиства, а ево ко му је данас дао читуљу (ФОТО)
Крсмановић је 2008. године признао у жалби Врховном суду да је учествовао у атентату на премијера Србије Зорана Ђинђића, затраживши од суда да му ублажи првостепену пресуду и "пружи још једну шансу", рекавши: "Убили смо премијера Ђинђића. Све је било онако како сам рекао у истрази. Кајем се и све ћу поново испричати."
- Признао сам и нисам штедео ни себе ни друге. Не желим да се браним тиме да сам невин. Осећам се кривим и суд ме исправно прогласио кривим, али казна није примерено одмерена. Не тражим ни поновно суђење нити укидање пресуде - навео је Крсмановић у писаној жалби, коју је прочитао судија известилац Зоран Савић.
Верујем у Бога, кајем се
Крсмановић је истакао да се у Специјалном суду бранио ћутањем јер се претило њему и његовој породици. Окривљени је рекао да је за време и после атентата "осећао кривицу што је против своје воље учесник у убиству Ђинђића".
Он је поновио да су сва убиства која се стављају на терет земунској групи наредили или Спасојевић или сведок сарадник Љубиша Буха Чуме, а да су их извршили сведоци сарадници Дејан Миленковић Багзи, Љубиша Буха Чуме, Миладин Сувајџић звани Ђура мутави, као и "Мамица, Кум, Сале, Креза и Лимун".
Према оптужници, Душан Крсмановић, налазио се у Немањиној улици, одакле је јављао долазак колоне возила са премијером. Сам Крсмановић у завршној речи је рекао:
- Најискреније се кајем због свега што ме је довело у овакву ситуацију и положај у којем сам данас. Кајем се и због своје деце која одрастају без оца, кајем се због још много тога, али имам веру у Бога. Он зна моје намере и верујем да ће бити на мојој страни... - рекао је.
"Хтео сам да се убијем"
Крсмановић је у исказу из 2003. године када је осуђен, описао из његовог угла шта се дешавало у тренутку убиства премијера Зорана Ђинђића.
- На тротоару изнад те станице паркирао сам плави 'форд ескорт'. Пошто сам ту стајао око један сат, Миша (Милош Симовић) ме звао на телефон и рекао да му је Аца (Александар Симовић) јавио да је овај ушао. Тако смо користили речи, нисмо спомињали име. Ја сам онда мислио да ни од овог дана неће бити ништа, сео сам у кола и кренуо према Железничкој станици да нешто једем. Тада ме је Миша поново звао и каже да ће овај да дође (Зоран Ђинђић) и да се вратим на место где сам био. Зове ме поново и каже: 'Гледај сад' и прекида везу - причао је он, па наставио:
- Убрзо ме зове Александар Симовић и каже: 'Није био он'. Ја нисам ништа видео, кренуо сам поново према аутомобилу са станице, тада зове Александар и каже: 'Ево га! Ево га!' Био сам узбуђен, почело је срце да ми лупа, чуо сам два пуцња у размаку, као кад се изговори 'ду-ду'. Тада сам сео у аутомобил и одвезао се до Аутокоманде. Успут ме је назвао Милош и рекао да тамо негде будем. После сам отишао у стан у Трише Кацлеровића, који је такође, раније био изнајмљен. Сутрадан увече је дошао Нинослав Констатиновић и смејао се. Испричао нам је како је дошло до пуцњаве у Ђинђића, и да је, када је Аца Симовић звао мене, да је тада Звездан Јовановић нишанио према Ђинђићу. Пуцао је два пута и после тога пушку бацио Симовић Александру и први почео да бежи - навео је.
Бивши члан земунског клана је тада открио да је хтео да се убије:
"Кад сам на телевизији чуо да је убијен Ђинђић, прво сам хтео да извршим самоубиство једним малим пиштољем, а онда ми је то спласнуло. Неколико дана сам боравио у стану са Миланом Јуришићем, био сам у контакту са братом. Кад сам дошао код брата, полиција нас је ухапсила".
Ухапшен са братом
Душан и Ђорђе Крсмановић ухапшени су 2. априла 2003. године на Новом Београду, у стану у Булевару Авноја.
Они су се у том стану крили последња три, четири дана од убиства премијера, а познато је и да су се пре тога скривали на неколико новобеоградских локација, по изнајмљеним становима.
Браћа Крсмановић су припадала "земунском клану" и били су у сектору којим је руководио Милан Јуришић Јуре. Они су били, заправо, његови помоћници, а "испод себе" су имали групу дилера наркотицима, који су обављали посао на терену.
Ђорђу Крсмановићу судило се у одвојеном поступку, али како је после изрицања пресуде пуштен на слободу, одбијао је да оде на одслужење казне. Ђорђе је ухапшен 2007. у Специјалном суду кад је дошао да чује пресуду рођеном брату Душану.
Ускоро излази?
Душану Крсмановићу пресуда од 20 година истиче 2023. године, што значи да би ускоро требало да се нађе на слободи. Његове претходне молбе за смањење казне због доброг владања су одбијене.
Досад су двојица осуђених за учешће у убиству премијера Ђинђића изашли из затвора. Најпре је осмогодишњу казну одслужио Саша Пејаковић звани Пеле (47), бивши припадник Јединице за специјалне операције. Он је био осуђен због помагања убицама премијера Зорана Ђинђића и први је осуђеник који је издржао казну за убиство председника српске владе.
Жељко Тојага (47) звани Жмиги, бивши припадник "црвених беретки", изашао је из затвора половином априла прошле године јер је одслужио казну од 15 година због покушаја убиства премијера Зорана Ђинђића код "Београдске арене" 21. фебруара 2003. године.
Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године на улазу у зграду Владе Србије, док је његов телохранитељ Милан Веруовић рањен.
