Крвава ноћ 18. августа: Сањао је покојног Кнелета и попа који му је нешто шапнуо, а исто вече је УБИЈЕН
"Један Пирке је морао бити убивен"
Драган Николић Гаги, који је осуђен на 30 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана, у исповести је открио да је његов пријатељ Славиша Павић Пирке, ноћ пре него што је убијен 18. августа 1993. у башти ресторана ФК Бежанија, сањао сан који је био нека врста предсказања онога што се догодило.
ТРАГЕДИЈА на Карабурми: Младићу (28) позлило када се враћао са посла, на месту остао мртав
На згаришту куће, пронађено тело једног детета: После стравичног пожара ЈАУЦИ се проламају Бачом
- Вече пред погибију Пирке и ја смо провели веома весело, у друштву девојака Тање и Валентине, на сплавовима, уз народну музику. Пре него што ће да сване, одвезли смо их кућама, а ми смо отишли у изнајмљени стан на Бежанијској коси, такозвани штек. У дневној соби смо распремили тросед, задремао сам, али су ме кошмарни снови будили два пута. Устао сам и отишао у стан родитеља у Блок 61 да преноћим. Кратко сам одспавао и кад сам се вратио у стан у ком је остао Славиша Павић Пирке, затекао сам Пиркета како седи узнемирен и избезумљен у фотељи – присећа се Драган Николић.
Како каже, Пирке му се одмах пожалио да је и он лоше спавао и да је сањао покојног Александра Кнежевића Кнелета, који је убијен у „Хајату“.
Игра судбине
- Рекао ми је да је сањао покојног Кнелета, попа како стоји поред Кнелета и како је испружио руке према Пиркету. Поп му је рекао у сну: „Кад ћеш већ једном да дођеш у цркву и даш паре.“ У сну је видео и белу козу како стоји поред њих. Био сам изненађен и причао сам му како сам и ја лоше спавао. Обзиром на то да себе сматрам озбиљно религиозним, предложио сам му да одемо у цркву. Пирке је обично ишао са мном у цркву да ми прави друштво. Сели смо у „голф 2“, који сам ја возио, и кренули према Цркви Светог Георгија, која се налази непосредно поред стадиона ресторана ФК Бежанија – прича Николић.
Он каже да су се договорили да ставе паре на икону јер је поп усну тражио новац од њега. - Ни данас ми није јасно како смо, неким чудом, у тренутку буквално заборавили да смо пошли у цркву, уместо да, кад се упалило зелено светло, скренем ка цркви, удаљеној одатле 50 или 60 метара, ја сам продужио право – присећа се Гаги. Уместо у цркву, продужили су у кафић, а касније су отишли у ресторан, у ком је око 21 сат увече убијен његов пријатељ.
- Славиша је седео с моје десне стране кад се зачуо први рафал, и уместо да се баци на страну у ресторан кроз врата, он је храбро извукао револвер који је имао за појасом, „магнум 357“ и почео да пуца у правцу нападача, који су нас мучки напали из дворишта ОШ „Иван Рибар“. Корачао је ка њима и викао: „Пи*ке, је*аћу вам матер!“ Ја сам се бацио у леву страну према улазу, повукао сам за собом и певачицу Снежу Костурку, која је рањена у стомак, а у том тренутку ми је седела у крилу – прича он.
Збуњен
Кад се вратио у ресторан, видео је пријатеља како лежи непомично. - Пиштољ му је испао из руку. Окренуо сам на стомак и видео испод леве плећке рану – прича Николић, који је тада рањен у ногу. Припадници Интервентне јединице који су дошли на место злочина ухапсили су га.
- Један члан Интервентне јединице ударио ме је аутоматском пушком и опсовао речима: „Маму ти је*ем, због таквих као што си ти гину нормални грађани.“ У полицијској марици, на путу ка Земунској болници, сетио сам се сна који је уснио Славиша Павић Пирке ноћ пред погибију. Ни данас то не могу да заборавим, као ни његове речи које је изрекао око две недеље пре смрти. Као да је предосетио, рекао ми је: „Ако се нешто догодило и треба да се гине, боље је да ја одем, а да ти останеш, ти си другачији од мене.“ Био сам збуњен његовим речима – испричао је Драган Николић из затвора Забела.
Јеленин УБИЦА СЕ ПОТПИСАО: ОВО је ТРАГ који НЕПОГРЕШИВО води до само ЈЕДНОГ починиоца
Покојни Славиша Павић Пирке, према речима Драгана Николића, у тренутку погибије на руци је имао сат од белог злата марке „картије“.
- Тај сат сам му ја поклонио, а мени га је на поклон дао покојни Борис Петков, који га је за успомену добио од Ђорђа Божовића Гишке. Скинуо сам тај сат с руке покојном Пиркету с намером да га дам његовом брату Манцеу, одрастао је с Пиркетом.
