СТРУЧЊАЦИ О КИКИНОМ (21) САМОУБИСТВУ: "Насилнике је могла да тужи на суду!" (ФОТО)
Млада јутјуберка одузела је себи живот у ноћи између 8. и 9. децембра
Злостављање на друштвеним мрежама и другим дигиталним платформама, познато као сајбер насиље, у Србији не постоји као кривично дело. Ипак, то не значи да увреде и претње преко Фејсбука, Инстаграма, Твитера и других мрежа могу проћи некажњено. Ова информација нарочито је значајна након потресне вести о младој јутјуберки Кристини Кики Ђукић (21) која се убила након што је, како се сумња, дуго трпела сајбер насиље.
ПОТРАЖИТЕ ПОМОЋ! Све више младих попут Кристине (21) ДИЖЕ РУКУ НА СЕБЕ: Овде се јавите ако имате проблем
СЛОБА РАДАНОВИЋ ПОТРЕСЕН СМРЋУ КИКЕ: "У ПОЛИЦИЈУ сам однео усб са више од 500 ДОКАЗА"
ПОТРЕСАН СНИМАК! Кика СНИМИЛА своју ИСПОВЕСТ, непосредно пред СМРТ! Проговорила о МУЧКИМ НАПАДИМА!
Кика је одузела себи живот у ноћи између 8. и 9. децембра. Била је успешна инфлуенсерка, а само на друштвеној мрежи Инстаграм пратило је више од 350.000 људи. Нажалост, последњих неколико година водила је борбу са осудама и критикама на друштвеним мрежама и на крају је подигла руку на себе.
Сајбер насилницима, ипак, може се стати на пут.
Како адвокати објашњавају постоје три врсте пријава које се могу поднети за угрожавајуће понашање на друштвеним мрежама.
- Уколико је реч о претњама и ширењу мржње према одређеној особи, подноси се кривична пријава за угрожавање сигурности. Ако је реч о увредама, може се покренути парнични поступак за накнаду штете услед повреде угледа и части. Трећи поступак који се може покренути је за кривично дело прогањање. То, рецимо, може бити случај ако неко, противно вољи једне особе, упорно покушава да ступи у контакт са њом и узнемирава је - објашњава адвокат кривичног права Огњен Радић.
Како наводи адвокат Огњен Радић, на нашим мрежама је толико мржње и увреда да га не чуди што је дошло и до тако катастрофалног исхода какав је самоубиство младе девојке.
Адвокат Иван Симић каже да сајбер насиље не представља институт кривичног права и криминолошких истраживања. Постоје, каже, случајеви угрожавања сигурности преко друштвених мрежа, као и нека друга кривична дела из области високо технолошког криминала, али тада већ није реч о насиљу.
- Постоји једна логична и релевантна чињеница, а то је да нас нико не приморава да свакога дана будемо на Инстаграму или Фејсбуку. Сама чињеница да неко проводи пуно времена на друштвеним мрежама, изопштен из реалности, већ је сама по себи опасна за психичко здравље те особе - наводи Симић.
Он додаје и да је тешко доказиво да је неко некога приморао да се убије и да је нечије самоубиство заиста последица сајбер насиља.
Сајбер насиље не мора нужно да се догађа на друштвеним мрежама. Оно је могуће на платформама за дописивање и играње игрица и мобилним телефонима. Реч је о понашању које се понавља с намером застрашивања, изазивања беса или срамоћења оних који су на мети, наводи УНИЦЕФ. Ово су неки од примера:
- ширење лажи или објављивање слика чији је циљ осрамотити некога на друштвеним мрежама
- слање увредљивих порука или претњи путем платформи за дописивање
- лажно представљање и слање злонамерних порука у име других особа
За разлику од злостављања уживо, сајбер насиље оставља дигитални траг - запис који се може показати корисним и пружити доказе који помажу да се злостављање заустави.