"Шутирао ме у стомак док се нисам онесвестила, а у мени је нешто ПУКЛО": Потресна исповест Српкиње
У Србији око 30 жена годишње буде убијено, а претходних пријава за насиље углавном и нема.
Зато је изузетно важно да жене које трпе насиље, али и сви они који то знају, пријаве насилника полицији или тужилаштву и тако спасу живот себи, односно другима.
У 2018. убијене су 34 жене, а у чак 27 случајева никакве пријаве насиља није било. Од почетка ове године 28 жена је убијено, а 15 убистава се десило без претходних званичних сазнања о насиљу.
"Шамаре сам добијала и док сам дојила ћерку..." Бојана је преживела УЖАС, а сад је испричала како је избегла СМРТ
ЦРНА СТАТИСТИКА на Дан борбе против насиља над женама: ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ УБИЈЕНО ЧАК 28 ЖЕНА!
"Било је или да ме убије или да убијем": ВОЈВОЂАНСКИ АТЕНТАТОР изведен из затвора, одвео полицајце на МЕСТО ЗЛОЧИНА
Исповест једне од злостављаних жена Ј. В. (32), која је због насилника побегла у другу државу преносимо у целости:
-Тукао ме је сваки дан, више пута, а насиље је кулминирало када ми је главом ударио о зид. Крв је шикљала из сломљеног носа, а ја сам пала у несвест од силине ударца – овако почиње своју трагичну исповест Ј. В. (32), која је од свог момка побегла у другу државу.
- Насиље је трајало годину дана. Злостављао ме је физички, као и психички – наставља кроз сузе Ј. В.
Како каже, више пута је желела да побегне од насилника, али из страха није смела. Међутим, када јој је сломио нос, како наводи, нешто је у њој "пукло" и решила је да побегне код својих рођака у Италију.
- Упознали смо се јако млади, а ја сам из мале средине. Свог момка, а касније мог насилника, упознала сам на вашару у мом месту где је дошао са својим пријатељима из Београда. Био је леп, шармантан и слаткоречив. Заљубила сам се на први поглед и мислила сам да ме он може пружити могућност да побегнем у велики град из места у ком се ништа није дешавало – каже она.
- Нисам знала да је то мој пут у пакао! – прича она кроз сузе.
Злостављање је почело брзо, прво вербално, а онда ју је једне вечери ошамарио јер је желела да изађе са другарицама које су дошле да је посете у Београду.
- Нисам му узела за зло јер сам била много заљубљена у њега, а он се покајао. Мислила сам да ће се променити. Од те вечери све је постало само горе. Стално је налазио разлоге да буде љубоморан и да ме удара, па сам побегла код пријатељице. Нисам смела код родитеља јер је то ипак мала средина и нисам желела да их брукам - прича она.
Међутим, један дан када је њена другарица отишла на посао, он је дошао на њена врата пијан и бесан. Каже да ју је лако нашао јер је знао да је то њена једина другарица у Београду. Почео је да ломи све по кући, а несрећну девојку шутирао је, шамарао и натерао ју је да се врати.
Од јула 2017. примењује се Закон о спречавању насиља у породици, који је увео и неке револуционарне ствари - насилник одмах, хитним мерама, може бити избачен из стана и/или му може бити издата мера забране приласка и контакта са жртвом. То може трајати 48 сати, а суд може да продужи до 30 дана.
У ланцу полиција-тужилаштво-суд сада се поступа максимално брзо, а жртва има право и на бесплатну правну помоћ.
Терао ме је да глумим савршену, срећну девојку. Он је био успешан послован човек захваљујући свом оцу, водио ме је по пријемима и вечерама, а ја сам се претварала да је све у реду, док сам код куће сваки дан добијала крвничке батине. И најмања ситница је умела да га изнервира – испричала је, додајући да из страха није смела да га пријави полицији, будући да јој је претио да ће је убити.
- Сигурно се питате како нико није приметио моје модрице, али он је тачно знао где да удара. Било је периода када је био нежан, као на почетку наше везе, али сваког момента када сам мислила да се променио, стизале су нове увреде и батине. Увек је после тих мирних периода поново почињао са својим изливима љубоморе, а онда је почео да пије више него раније и да ме још више кињи. Једне вечери засметало му је моје понашање код његових родитеља. Мислио је да сам флертовала са његовим братом. Када смо дошли кући почео је да ме шутира у стомак, па у главу, ухватио ме је за косу и ударио је мојом главом о зид. Од силине ударца пала сам у несвест – каже она.
Када је дошла себи лице јој је било умрљано од крви, а он није био код куће.
- Нешто је "пукло" у мени, спаковала сам кофере и побегла у Италију код рођака. Нисам желела да га пријављујем полицији, мислила сам да ћу тиме само погоршати ствар јер га познајем. Када би изашао из затвора, пронашао би ме и мој пакао би се наставио. У Италији сам пронашла нови живот. Радим, имам пријатеље, а о везама и не размишљам, јер још увек не могу да верујем ниједном мушкарцу – завршава она своју потресну исповест.