Сви се опраштају истим речима! Ево шта повезује све самоубице у Србији (ФОТО)
Све самоубице у Србији имају нешто заједничко, а друштво је, на неки начин, саучесник
Пролеће је годишње доба када је повећан број оних који дижу руке на себе, те је и у психијатријском календару оно означено као доба са повећаним бројем самоубистава. Развојем технологија и друштвених мрежа, она се могу и спречити, с обзиром на то да већина самоубица пре него што себи одузме живот, путем њих упућује поруке које могу да указују на трагедију. Сви људи у Србији који су извршили самоубиство у последњих неколико година имају нешто заједничко, а та веза која их спаја је језива.
ЗБОГ ЧЕГА СЕ УБИЛА МАЈКА ДВОЈЕ ДЕЦЕ? Муж је малтретирао, али то није ОНО НАЈГОРЕ
Наиме све самоубице остављају поруке на Фејсбуку или их шаљу СМС-ом, а у њима несвесно дозивају помоћ, као да траже да неко обрати пажњу на њих, као да траже спас, помоћ, загрљај, утеху, лепу реч.
Да је управо на те поруке неко обратио пажњу можда би Марија Пауновић (31) из Параћина, која се уочи Васкрса убила скоком са седмог спрата, и даље била поред своје двоје деце. Она је данима пре него што је скочила у смрт на свом Фејсбук профилу остављала потресне статусе, који су последица развода и губитка старатељства.
Марија се, да подсетимо, убила у суботу. Скочила је са седмог спрата зграде у Параћину коју чисти. Њен отац тврди да се убила јер ју је бивши супруг малтертирао и психички и физички, а након развода јој узео децу, што она није могла да поднесе.
Пре тачно годину дана трагедију је СМС поруком најавила и девочица Марија Белчић (13) из Неготина, која је скочила са силоса високог 30 метара. Дан пред трагедију она је свом дечку Стефану послала СМС поруку:
– Само желим да ти се захвалим за све, што си био ту кад нико други није, кад ниси отишао кад су сви други отишли, и ти си, Бога ми, имао 100 прилика да одеш, али ниси. И да знаш да ћеш заувек да будеш мој иако не будемо заједно, и даље ћеш бити мој. Нека друга ће те можда имати у загрљају, али ја ћу те имати у срцу заувек. Најбољи си, а уједно мени и најлепши иако ти говориш да ниси, а јеси, најсавршеније биће, нешто си најлепше што ми се десило у животу. И не мислим да те ико волео или да ће да те воли оволико колико те ја волим. Просто не знам ни ја, обожавам те, обожавам кад сам с тобом и кад ме загрлиш онако како само ти умеш, твоји загрљаји и пољупци су незаменљиви. И тако, само сам имала неку потребу да ти напишем то, не знам шта ми је. Љубави једина волим те најнајнајнајвише у целом универзуму – написала је Марија.
Неколико месеци пре него што се убила, она је и на Фејсбуку објавила статус: “Ливе фаст, дие young…” (Живи брзо, умри млад!) са којим као да је најавила трагедију.
Не одлазе само жене на овај начиин. Младић Ведад Балтић (20) из Травника убио се у јануару ове године, такође, скоком из стана стамбене зграде, а пре него што је то учинио, на Фејсбуку је поставио фотографију с описом да они који воле одлазе без последње поруке.
ЗНАК КОЈИ МОЖЕ ДА УКАЖЕ НА САМОУБИСТВО ЈЕ АКО ОСОБА ПОКЛАЊА СТВАРИ КОЈЕ СУ ЈОЈ БИЛЕ ЗНАЧАЈНЕ
Стручњаци објашњавају да потенцијалне самоубице могу да се препознају и да су управо поруке те које на то могу да укажу, и да уједно буду и спас.
Професорка Славица Ђукић Дејановић, неуропсихијатар и министарка без портфеља, каже да су поруке обично апел да се помогне док пацијент још не покуша да се убије.
– Ми стручњаци поруке схватамо пре свега као апел и упозорење околини да се стање може завршити смртним исходом. Порука је, заправо, уједно и почетак једног суицидног процеса који креће од идеје, преко тенденције до покушаја самоубиства и убиства – наводи проф. др Славица Ђукић Дејановић.
Највећи број потенцијалних самоубица говори о безвредности живота. Често говоре : “Е, не знаш ти шта су прави проблеми”, “Није ми ни до чега”, “Не планирајте ме ни за шта!”, а знак који може да указује на суицид може да буде и ако особа почне другима да поклања своје ствари које су јој биле значајне.
Ђукић Дејановић каже да поруке могу бити различитог садржаја, што више говори о личности.
– Генерално свака порука о томе да неко размишља о безвредности живота је крајње упозоравајућа, и ми (струка) је схватамо као почетак суицидног процеса самоубиства – напомиње она.
Трагедију порукама, иначе, најављују и починици највећих кривичних дела – убице. С тим у вези, тако је слепи шампион Србије у бацању кугле Милош Чодановић (28) убио у фебруару ове године са више убода ножем своју бившу супругу Монику Икотић (43) у Суботици.
Он је пред убиство на својој Фејсбук страници написао: Молим најбоље другаре да не пусте сузу на мом гробу песмом да ме испрате.
- Све велике љубави имају тужан крај, па и моја неће бити више с вама више само да буде срећна Моника Икотић, збогом - такође је написао.
У Србији, иначе, годишње 1.400 особа дигне руку на себе, дневно четири, и са том статистиком наша земља заузима 13. место у свету по суициду, и налази се у групи земаља са високом стопом самоубистава – заједно са Литванијом, Украјином, Словенијом, Финском, Данском, Мађарском и Хрватском.
Од 1953. до 2008. године у Србији је себи живот одузело укупно 66.700 особа, и од тада број оних који су починили суицид је у константном порасту. Поређења ради, 1953. у Србији је било 725 самоубистава, 2007. се убило 1.354, а 2008. на овај корак се одлучило 1.290 особа. Историјски максимум забележен је 1992. године када се убило њих 1.638.
Поред тога што више самоубистава изврше мушкарци у односу на жене, суицида има највише у Војводини, а најмање на југу Србије. Највише самоубистава се почини са Бранковог моста где сваке године око 40 особа реши да оконча живот скоком!
