ТУГА! Мајка, отац и син (12) погинули код Златибора! Баба и деда учинили ДИРЉИВУ СТВАР
Александар би сада био седми разред
Под Златибором, на дедовини Александра Селаковића, дечака који је прошле године заједно са родитељима погинуо у саобраћајној несрећи близу куће у којој је живео, играће се деца. Ливада на којој је несрећни дечак јурцао за лоптом биће претворена у парк.
Прочитајте и:
Сеоска школа у Шљивовици, издвојено одељење ОШ „миливоје Боровић“ из Мачката, добила је на поклон 14 ари плаца, који су јој у спомен на покојног унука даривали за свагда неутешни Станка и Љубинко радељић, са жељом да на том месту живи успомена на дечака.
Александар је имао само 12 година када му је удес на магистралном путу кроз Шљивовицу прекинуо живот. У смрт са мајком Маријаном (38) и оцем Миланом (36) син јединац отишао је грешком бахатог визача, који је прешао у њихову клоловозну траку. Погинули су само неколико минута пошто су од куће кренули до пријатеља.
- Ливаду којом је јурцао мој Ацо и на којој ми је помогао да пластим сено, поклонио сам општини, а она ће уступити школи да на њој направе парк. Кад се њему није дало да одрасте, нека у парку расту и друже се деца из Шљивовице – прича, а сузу не може да задржи Љубинко Радељић.
Александар је од рођења живео у бабиној и дединој кући. Мирјана и Милан су напорно радили по цео дан, па је највећи терет бриге о њему често носила баба Станка. Гајила је Аца од пелена, хранила, чувала, пресвлачила, слала у школу. У соби у којој су становали време је стало тог несрећног 4. априла 2017. године.
- Све је, свака ствар на истом месту где је и била оне вечери кад ми деца седоше у кола и за неколико минута изгинуше. Ништа нисам склонила, преместила, бацила. Свако јутро уђем у собу, пољубим њихове слике и исплачем се. На гробље где су сахрањени идемо сваких 15 дана – јеца старица.
ЈЕЗИВ ПРИЗОР У КОТЕЖУ, ЛЕШ ПОРЕД ПУТА: Пролазници шокирани, полиција истражује случај (ВИДЕО)
Старала се и раније о Ацовом оцу Милану, њеном братанцу. Као ђак је остао без оца, нешто касније му је и мајка отишла у Француску, после чега се , да олакша живот, преселио код Радељића. А они су га дочекали широко раширених руку. Под истим кровом Милан је завршио школу.
Уместо да Миланов син данас седи у школским клупама са седмацима из Шљивовице, његова слика је окачена у холу.