Закукала ЈАО, СИНЕ, па ПАЛА МРТВА поред њега. Породицу страдалу од струјног удара код Алексинца пратила ЗЛА КОБ!
"Тада сам узела једно ћебе и покрила их, било ми је жао да тако леже"
Ивана Димитријевић, комшиница Маријане Петровић (46), прва је прискочила у помоћ настрадалој жени и њеном шеснестогодишњем сину Дарку које је ударила струја, али је и за једно и за друго било касно. Мајка и син настрадали су у уторак у дворишту породичне куће у алексиначком селу Глоговица, када је ветар откинуо струјни кабл са бандере.
ЈЕЦАЈИ ОДЈЕКИВАЛИ ГРОБЉЕМ: Сахрањени мајка и син (16) који су погинули од удара струје
ТУГА: Када је мајку и сина УДАРИЛА СТРУЈА, отац је био у надници и није знао да их ВИШЕ НЕМА
– Те вечери је Маријана била код нас, пожалила се да немају струју и замолила да код нас напуни мобилни телефон. Била је баш весела, увек је била веома позитивна иако су много тешко живели. На поласку је казала да ће син доћи да га узме када се телефон напуни – прича Ивана.
– Било је нешто после 18 сати када смо зачули врисак, помислили смо да је неку мачку зграбио пас. Одједном смо зачули Маријанин јаук : – Јао сине, јао сине… Мој брат је први истрчао и видео их како мртви леже једне крај другог.
Нисмо смели да им приђемо док није дошла полиција.. Тада сам узела једно ћебе и покрила их, било ми је жао да тако леже – каже Ивана.
За своје комшије има само лепе речи.
– То је сиромашна, али часна породица. Дарко је био дивно дете, није било тога ког није послушао. Јадничак, тако је и страдао, хтео је да помери жицу, остала му је у ручицама и када је страдао. Имали су тај дуг од шездесетак хиљада, није био превелики јер су струју трошили само због фрижидера и те једне сијалице.
Нису имали одакле да га плате, па су им пре годину и по дана искључили струју. Прикључили су се сами на бандеру, али изгледа да то није било урађено како треба и то је довело до трагедије – каже комшиница трагично страдалих људи.
– Маријанин супруг Слађан Марковић је у време трагедије био у Београду где је радио.
ПРЕСТРАВЉЕН ОЧЕВИДАЦ смрти мајке и сина код Алексинца: Нељудски врисак ме ИЗБЕЗУМИО!
– Дочекале су ме најцрње вести…. Надничио сам да бих породици обезбедио бољи живот. Сада ми је све џабе, да ми дају стан у Београду ни то ме не би утешило. Живели смо као сиротиња, али смо били заједно… остадох без жене и сина у једном трену. А, једва сам се опоравио након што смо изгубили ћеркицу у шестом месецу живота – јаукао је ожалошћени човек.
Мајка и син су сахрањени су данас у Глоговици.
