Београђанин статусом РАСПЛАКАО Србију: Сине, ова врата су ти увек отворена, а њему ћу СВАКУ КОСКУ ПОЛОМИТИ

Психотерапеут др Владимир Ђурић често на Фејсбуку оставља статусе који расплачу Србију. Наиме, живе и истините приче које чује у пролазу или у разговору са неким подели на свом профилу, а они често постану лекција свима нама.

Један од последњих посветио је љубави између очева и ћерки.

Преносимо вам његов нови статус:

- Сине, врата ове куће су ти увек отворена. А буде ли те икад такао онај твој, само дођи, погледај ме и загрли... Не мораш ми ништа рећи. Сломићу му сваку коску у телу - рече мој аутомеханичар пре неки месец причајући о ћерки пред удајом.

Ћелав, необријан, гојазан, у прастаром комбинезону скроз зафлеканом од уља, са цртом од зноја и прашине по сред чела и „закрвављеним очима са душом“.

Велики сам фан психотерапије, обожавам све што има везе са њом – конгресе, семинаре, едукације и радионице, предавања, филмове и странице на интернету са том тематиком...

ХИТ ОГЛАС изазвао НЕВЕРИЦУ у региону: Са женом сам се посвађао, а да перем не умем... (ФОТО)

Међутим, највише волим што се поменута наука или можда „тајна вештина“ може наћи свуда, у свакој људској интеракцији или месту. У филхармонији, позоришту, кафани, шеталишту, кошаркашком терену... Па и у аутомеханичарском каналу док отац који је ту оставио своје најбоље године да би прехранио и ишколовао своје чедо држи предавање о васпитавању ћерки.

И нема тог професора универзитета и књишког мољца који боље познаје материју и ко је учио са више разумевања, љубави и оданости према породици чувајући то пиле с његовим очима у рукама црним од уља након 12-часовне смене у каналу.

Шта мислите, да ли ће та девојчица бити малтретирана? Да ли ће трпети психичко и физичко злостављање у браку? Да ли ће мислити да нема спаса, пропити се и навући на таблете? Да ли ће развити панику, хипохондрију или неку психосоматску болест левитирајући између пакла у браку и пакла осуде од стране своје сопствене породице или друштва?

Или ће схватити да НЕ МОРА да остане у том браку, да има алтернативу, да има тају, без свих зуба, али са великим срцем, огромном душом и још већим рукама које ће је бранити од свега и свачега?

А чим не мора, то је сасвим други падеж. Њена срећа је тада само њена ствар и зависи од њених личних преференција.

Али зато њена туга... Увек има с ким поделити, а туге које се деле и нису толико страшне”.