РАЗГОВОР КОЈИ СЕ ПРЕПРИЧАВА: Рекао му је: "Црни Милораде, не пише ти се овде добро", а Легија му ОДБРУСИО

Милорад Улемек Легија, ратник Легије странаца и некадашњи командант Јединице за специјалне операције (ЈСО), који је осуђен на јединствену казну од 40 година затвора због убиства премијера Зорана Ђинђића, Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви, пре 10 година био је  један од најчуванијих затвореника,  а вероватно је то остао и данас, када се поново нашао иза решетака.

ЧОВИЋ УПОЗОРИО ЂИНЂИЋА, А ОВАЈ МУ РЕКАО: „Чово, јел си видео, пи*ке не знају ни да убију“

У инсајдерској причи Марка Лопушине описано је како се Цема (један од Улемекових надимака) у то време понашао у ЦЗ-у, с ким се дружио, шта је пушио, зашто је мјаукао, какав је имао однос са чуварима и осталим притвореницима…

По доласку у Централни затвор, пошто се предао полицији, према сведочењу притвореника који су причу објавили на друштвеној мрежи Фејсбук, Легија је писао своје књиге, редовно вежбао, пушио најскупље цигаре а био је препознатљив по свом начину поздрављања – мјаукању.

Највише пажње стражари Централног затвора су пре десет година, управо посвећивали Улемеку за ког се причало да је командант затвора.

МОЖЕ ДА БИРА ШТА ЋЕ ДА ЈЕДЕ: Легија у затвору има свог кувара

– Легију у ћелији Централног затвора чувала су најчешће двојица стражара. Када Легија отвори врата, један стражар уђе и седи поред њега у самици, а други остане испред врата. Улемек је читао књиге и пише наставак свог романа. Он је данас смирен човек. Сећам се када је доведен да му је стражар на пријему рекао: “Црни Милораде, не пише ти се овде добро!” А, Легија му је бесан одговорио: “Дај, бре, једну цигару и не тртљај!” – пише он.

Према његовим речима, Легија не једе много, али много пуши:

– И то бели “давидов”, најскупље цигарете које постоје у затворској кантини. Пре њих је пушио црни “давидов”.

Бивши командант ЈСО свакодневно је трчао четири круга, по 600 метара. Између кругова правио је паузе, када је радио склекове.

- Када Легија из ЦЗ-а иде у зграду Специјалног суда, ујутро око девет сати, његово обезбеђење се појачава. Улемек се превози у аутомобилу “bmw” или у џипу “ланд ровер”. Оба возила су блиндирана. У пратњи се налази још група жандара, смештена у три џипа и затворски чувари са пушкама “пумпарицама” – прича он и додаје да су сви људи који су окруживали Улемека опчињени њиме:

– Сви га затвореници поздрављају руком као команданта и сви га без поговора слушају. Чак и неки затворски чувари поздрављају војнички Легију. Улемек поштује униформу и има добар однос према својим чуварима у оба затвора, и у ЦЗ-у, и у Специјалном суду. По понашању жандара може се схватити да је Легија јако добро заштићен изнутра. Јер, из казивања неких од њих схватио сам да жандари не чувају Легију зато да Улемек не побегне из затвора већ га чувају да неко не убије Легију.

Човек осуђен за убиство премијера Зорана Ђинђића, иначе је причљив човек, и воли да се шали. Чак је себе прозвао Велики мачор, па се он у ЦЗ-у оглашава гласним маукањем.

– То маукање прихватамо и ми остали, па се дешава да читав наш блок личи на мачорско уточиште. Оптужени немају много прилике да буду заједно и да разговарају. Једина права прилика им је када из самица у Специјалном суду крећу према судници. Тада Легија као командант стаје први у ред и улази први у судницу. У том ходнику, који је дуг око 30 метара оптужени могу да разговарају.Сви прво поздраве Легију: “Здраво, команданте! Како си данас?“, питају га.

Улемек у том ходнику испред суднице, док стојимо сви заједно, никада није ништа рекао Багзију, иако се зна да не трпи Дејана Миленковића, јер је овај одлучио да “пропева”. Само га је једном мрачно погледао, али ни тада Багзију ништа није рекао.

Када иде у стаклени део суднице, који ми зовемо “стакленац”, Легија носи јастуче са собом. Тврда клупа га жуља и изазива му болове у нози, у којој има златну шипку.