Фотографије које дају одговор зашто је Вук Јеремић ДОБИЈАО МИЛИОНЕ: Ексклузивни докази корупције у врху УН
У време док је у својству специјалног изасланика министра спољних послова Србије обављао функцију председавајућег Генералне скупштине УН, а од грађана Србије добијао плату од 8.000 долара, Вук Јеремић је паралелно радио приватне "консултантске послове" и по свему судећи био део међународне мреже високе корупције!
Јеремићеви наводни консултантски послови сводили су се на упознавање пословног партнера Патрика Хоа са лидерима и министрима спољних послова, које је упознао у време док је као шеф дипломатије Србије, о трошку њених пореских обвезника, под маском спречавања независности Косова, путовао широм света.
Истраживачки тим Медијске мреже Антидот дошао је у посед ексклузивних фотографија које доказују да је 5. априла 2013. године, док се налазио на функцији српског изасланика на месту председавајућег ГС УН, Вук Јеремић присуствовао низу пословних састанака који су одржани у Хонг Конгу, а на којима су договарани милионски послови између приватних компанија.
Према информацијама које су новинари Антидота добили из Хонг Конга и фотографијама које то потврђују, Јеремић је у својству консултанта-посредника присуствовао састанку челних људи мексичког државног нафтног конгломерата PEMEX и челних људи кинеске нафтне компаније China Energy Company Лтд.
Састанку су присуствовали и његов пријатељ са Харварда Емилио Лозоја у својству првог човека PEMEX-a и Чан Чауто, члан одбора директора компанија China Energy, који је на том састанку представљао председника компаније Ји Ђианминга.
Присутан је био и Хо који је тад био генерални секретар China Energy Фунд Committee.
Иако је током сведочења на суђењу Хоу, пред судом у Њујорку, Јеремић рекао да је у априлу 2013. године, на путу за кинески Давос који се одржавао на острву Ханан у Хонг Конгу, само упознао Лозоју и Хоа, фото-докази говоре да је његова улога у тој причи била знатно дубља од улоге особе која је само спојила своја два познаника.
На састанку делегација двеју нафтних компанија, које су предводили Лозоја и Чауто, Јеремић је био у својству члана делегације мексичке фирме и на том састанку чак водио и записник као Лозојина десна рука.
Иако је кинески Давос трајао од 6. до 9. априла Јеремић је у Хонг Конг дошао 28. марта, дакле чак осам дана раније, како наводи Антидот, а до 6. априла учествовао у низу састанака са Хоом на којима су договарани будући послови.
Јеремићев осмодневни приватни излет у Хонг Конг такође су платили грађани Србије који су обезбедили комплетан буџет за председавање ГС УН.
Поред тога што је Јеремић очигледно злоупотребио функцију и државне ресурсе који су му били поверени, присуствујући састанку у својству приватног консултанта у време док се налазио на функцији специјалног изасланика министра спољних послова Србије, Вук Јеремић је директно прекршио и Закон о Агенцији за борбу против корупције и друге законе и правилнике који регулишу права и обавезе државних службеника.
Користећи државне ресурсе Србије, која је за Јеремићево председавање ГС УН издвојила између три милиона и седам милиона евра, Јеремић се без дозволе надлежних органа бавио приватним пословима који су неспојиви са функцијом на којој се тада налазио.
Иако је, према расположивим доказима, консултантске послове за ЦЕФЦ и PEMEX почео да обавља још пре марта 2013. године, наводи Антидот, Јеремић је тек у септембру и новембру 2013. године од скупштинског административног одбора затражио дозволе за ове пословне аранжмане.
Закон врло прецизан кад је реч о државним функционерима
Обављањем поменутих приватних послова без дозволе Агенције за борбу против корупције у време док је био државни функционер прекршио је Закон о Агенцији за борбу против корупције који у члану 30 експлицитно каже:
- Функционер не може да обавља други посао или делатност за време вршења јавне функције која захтева рад са пуним радним временом или стални рад. Изузетно од става 1. овог члана, функционер може да се бави научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном и спортском делатношћу, без сагласности Агенције, ако тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције. Приходе од ових послова, односно делатности, функционер је дужан да пријави Агенцији. Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из става 2. овог члана угрожава непристрасно вршење или углед јавне функције, односно да представља сукоб интереса, Агенција одређује рок у којем је функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.
Изузев послова, односно делатности из става 2. овог члана, Агенција може, на захтев функционера, да да сагласност за обављање и других послова, односно делатности. Уз захтев функционер доставља позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију. Државни службеник на положају дужан је да, уз захтев, достави сагласност непосредно претпостављеног. О потпуном и уредном захтеву Агенција је дужна да одлучи у року од 15 дана од дана пријема захтева.
У случају да Агенција не одлучи у року из става 4. овог члана, сматра се да је дала сагласност за обављање другог посла или делатности.
За поједине категорије функционера, директор Агенције може општим актом да утврди послове, односно делатности које могу да обављају без сагласности из става 4. овог члана.
Другим законом или прописом могу да буду прописани и други послови или делатности које функционер не може да обавља за време вршења јавне функције.
Упркос јасним законским одредбама Јеремић није пријавио нити је тражио одобрење Агенције за комерцијалне приватне делатности у време док се налазио на јавној функцији у УН и за коју је из републичког буџета примао нето плату у износу од 8.000 америчких долара месечно!
За консултантске послове Јеремић је од PEMEX-a, како је Антидот већ писао, примио надокнаду од 180.000 долара, а од ЦЕФЦ-а добио 1,34 милиона долара. Такође, због Јеремићевих "заслуга", ЦЕФЦ је директно и преко повезаних компанија Јеремићевој невладиној организацији ЦИРСД уплатио додатних 4 милиона долара.
Јеремић преко Лозоје исходовао "реформу енергетског сектора" Мексика
Као што је Антидот раније већ писао, на састанку 6. априла 2013. у Хонг Конгу, постигнут је прелиминарни договор о улагањима кинеске компаније у мексичке изворе нафте и гаса иако су у том тренутку законима Мексика била забрањена страна улагања у тој области!
Поред тога што се поставља оправдано питање шта је као председавајући ГС УН тражио на састанку две компаније, ништа мање важан није ни одговор на питање шта је Јеремића мотивисало да посредује у договору који је у тренутку постизања очигледно био правно недозвољен?
Из свега што се касније догодило, постало је јасно да је Јеремић, преко свог сарадника Лозоје, блиског пријатеља мексичког председника Нијете, утицао да мексички лидер, годину дана касније, под маском "реформе енергетског сектора" иницира промену тамошњих закона и дозволи учешће страних инвестиција у тој области пословања.
С обзиром на идентичност обрасца који је Патрик Хо применио у случају Чада и Уганде и оног који је примењен у случају Мексика, где се до великих и уносних послова долазило преко подмићивања високих државних званичника, постоји основана сумња да је и у случају "реформе енергетског сектора Мексика" на делу био случај високе корупције у коју је уплетен и сам Вук Јеремић.
Да се Јеремић интензивно интересовао за Нијетову "реформу енергетског сектора" Мексика сведочи и податак да је у својству председника ЦИРСД-а, наредне 2014. године посетио Мексико. Тако је 9. маја 2014. године са званичницима тамошњег министарства енергетике и Лозојом разговарао о плановима за отварање енергетског тржишта Мексика за стране инвестиције.
У извештају на сајту ЦИРСД-а о Јеремићевој посети Мексику наводи се следеће:
- Председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) Вук Јеремић састао се у Мексику са највишим руководством Министарства енергетике и државне нафтне компаније PEMEX. Sagovornici су Јеремићу представили стратешки план председника Енрике Пење Ниета који предвиђа и да стране компаније по први пут након 1938. године добију могућност пословања у домену енергетике у овој земљи. Председник ЦИРСД-а је исказао снажну подршку енергетском плану нагласивши да реформа енергетског сектора може да послужи као катализатор ширих промена у Мексику.
-Позитивни ефекти у оквиру енергетских реформи могу да имају дугорочни бенефит, не само за Мексико, већ и за светску, све сложенију енергетску архитектуру - рекао је Јеремић.
Колике је контроверзе изазвала реформа енергетског сектора у Мексику сведочи и околност да је у првој изјави након победе на председничким изборима у Мексику, на којима је поражен кандидат близак дотадашњем председнику Енрикеу Пења Нијету, нови председник Андрес Мануел Орадор најавио детаљно преиспитивање и ревизију енергетских уговора који су потписивани у оквиру спорне реформе.
Орадор је напоменуо да постоје бројна сазнања да су ти уговори били резултат корумпираности Нијетовог режима чији је Лозоја био саставни део.
Ко су Јеремићеви пословни партнери
Патрик Хо, бивши министар унутрашњих послова Хонг Конга и генерални секретар фондације ЦЕФЦ и Шеик Гадио, бивши министар спољних послова Сенегала, ухапшени су 18. новембра 2017. године у Њујорку, под оптужбом да су починили низ кривичних дела везаних за корупцију, подмићивање и прање новца. Оптужбе их терете да су повредили америчке законе који се тичу корупције и прања новца.
Према оптужници подигнутој у САД, Хо се терети за учешће у најмање два случаја подмићивања афричких лидера током 2015. и 2016. године ради добијања уносних послова у Чаду и Уганди. Један случај се односи на два милиона долара које је Хо понудио председнику Чада Идрису Дебиу у замену за добијање привилегованих права на експлоатацију нафтних бушотина у тој земљи. Посредник у том послу био је Шеик Гадио за шта је, према оптужници, добио провизију од 400.000 долара.
Тужиоци тврде да се други случај односи на 500.000 долара мита који су уплаћени на рачун који контролише угандски министар иностраних послова Сам Кутеса и на поклоне и обећања да ће профит остварен из заједничког посла у области енергетике у Уганди бити дељен са предузећима која контролишу чланови његове породице.
Оптужница против Хоа у међувремену је проширена и оптужбама за илегалну трговину оружјем, али и за кршење санкција Савета безбедности УН.
Према коначном тексту оптужнице, наводи Антидот, Патрик Хо је оптужен да је продавао оружје Јужном Судану, Либији и Катару. Пет тачака оптужнице терете га за подмићивање, а три за прање новца у вредности од 2,9 милиона долара.
Поред Јеремића, као његови најближи сарадници, у овој афери се помињу председник Панафричког института за стратегије Шеик Тидијан Гадио, председник Чада Идрис Деби и шеф дипломатије Уганде Сем Кутеса.
Шеик Гадио је у међувремену постигао нагодбу са америчким тужиоцем, према којој је за опрост својих кривичних дела пристао да буде сведок сарадник у поступку који се води против Хоа.
Ако буде осуђен, Хо би могао да се суочи са затворском казном до 30 година. На суђењу у савезном окружном суду у Менхетну, којим руководи судија Кетрин Форест, савезни тужилац је понудио веома обиман доказни материјал који обухвата неколико стотина хиљада докумената који се састоје од електронских порука и њихових прилога са више од 10 банковних рачуна за чији преглед су тужиоци добили судске налоге.
Међу поменутим мејловима налазе се и они које је Хо размењивао са Јеремићем, а из којих се види права природа њихових пословних односа.
Поред тога, тужилац је суду понудио и више хиљада страница банкарске и финансијске документације везане за више различитих ентитета, заједно са седам кутија папирних докумената и информација добијених са 11 телефона, четири рачунара, камера и друге опреме заплењене током претреса Хоове канцеларије у Вирџинији.
Због опасности од бекства, Хоу је у неколико наврата одбијана понуђена кауција од чак 10 милона долара, а суђење је започело 26. новембра 2018.
На том суђењу већ 27. новембра – као први сведок - појавио се Вук Јеремић.
Четири месеца после хапшења Хоа, због проневере 38 милиона долара, 16. фебруара 2018. кинеске власти су покренуле истрагу и против Хоовог шефа, председника и извршног директора компаније China Energy Company Лтд. и њене фондације ЦЕФЦ, кинеског тајкуна Ји Ђианминга, главног донатора Јеремићевог ЦИРСД-а.
Због хапшења свог оснивача ЦЕФЦ је само у једном дану изгубила 180 милиона долара своје тржишне вредности на берзи. Акције три компаније повезане са ЦЕФЦ, на берзама у Хонг Конгу, Шенжену и Сингапуру, пале су у року од сат времена за чак 630 милиона америчких долара, да би укупан губитак вредности компаније на берзи достигао чак 33 одсто, због чега је судбина компаније и даље крајње неизвесна.
Основан од стране Ђианминга 2002. године, од 2015. године ЦЕФЦ је потрошио најмање 1,7 милијарди долара купујући енергетске компаније у Румунији, Уједињеним Арапским Емиратима, Русији, али и Чаду и још неким афричким земљама, не укључујући још 1,2 милијарду долара за откуп финансијских услуга у САД и Чешкој.
Истрага о ЦЕФЦ-у открила је како је захваљујући Ђианминговим страначким и војним везама, промет компаније вишеструко увећаван фиктивним трговањем унутар мреже повезаних фирми, захваљући чему је домаћој и страној јавности оснивач ЦЕФЦ могао продати причу о свом растућем глобалном енергетском и финансијском колосу. Да је реч о контроверзној личности, а по свему судећи и преваранту, показује и низ интервјуа који је Ђианминг дао кинеској новинарки Ји Тијанкуин током 2017. године, у којима су изношене тврдње за које се, каснијом провером документације, испоставило да су биле ноторне лажи.
Да случај ухапшених главних Јеремићевих финансијера и блиских пословних сарадника није случајност, већ последица постојања добро уходаног коруптивног обрасца пословања који је та група људи практиковала, сведочи и случај Емилиа Лозоје, Јеремићевог блиског пријатеља са Харварда и пословног сарадника у време кад се налазио на функцији председавајућег ГС УН.
Емилио Лозоја је мексички бизнисмен и син бившег министра енергетике. Завршио је Харвард, где је упознао Јеремића, након чега је био директор највеће мексичке енергетске компаније PEMEX.
Лозоја, кога је Јеремић редовно промовисао преко свог Твитер налога називајући га својим "братом", светској јавности је постао познат након што га је специјални мексички тужилац јавно довео у везу са посредовањем у давању 10 милиона долара мита бившем председнику Мексика Енрикеу Пењи Нијету током председничке кампање 2012. године у тој земљи.
Према наводима специјалног мексичког тужиоца Сантијага Нијета, бивши званичници бразилске грађевинске фирме Одебрехт, признали су да је та компанија дала нешто више од 10 милиона долара мита бившем шефу мексичке државне нафтне компаније PEMEX и то у време кад је Лозоја био званичник кампање председника Нијета.
Тројица бивших руководилаца Одебрехта дала су исказе бразилским тужиоцима да је Лозоји, бившем извршном директору PEMEX-a, исплаћиван мито од 2012. до 2014. године.
Према тим наводима, у априлу и новембру 2012. године Лозоји је исплаћено око четири милиона долара. Након избора председника Нијета био је задужен за координацију односа са иностраним компанијама и инвеститорима.
Пена Нијето је постао председник 1. децембра 2012. године.
Према објављеном сведочењу, остатак новца је исплаћен 2013. и 2014. кад је Лозоја постао директор PEMEX-a где је играо истакнуту улогу у промоцији мексичке енергетске реформе која је отворила своју нафтну индустрију приватним фирмама и страним инвестицијама. Он је смењен у фебруару 2016. године услед финансијских тешкоћа насталих након наглог пада производње.
У децембру 2016. године компанија Одебрехт је признала да је платила скоро 800 милиона долара мита у Латинској Америци и Африци у склопу споразума о признању кривице од 2,6 милијарде долара договорених са америчким властима. У склопу тог споразума, компанија је потврдила да је између децембра 2013. и краја 2014. године, платила мито од шест милиона долара једном званичнику у неименованој мексичкој државној компанији, како би обезбедила добијање државних пројеката у тој земљи. PEMEX је била једина мексичка државна компанија која је у том периоду потписивала уговоре са Одебрехтом.
Током 2014. и 2015. године, у време када је Лозоја руководио PEMEX-om, Одебрехт је са том компанијом склопио четири уговора о изградњи у укупном износу од око 1,5 милијарди долара, укључујући унапређење рафинерије и изградњу великог гасовода у северном Мексику.
Читав случај је заташкан након што је федерални државни тужилац Мексика, на захтев председника Нијета, сменио Сантијага Нијету са функције начелника Специјалног тужиоца за изборне злочине, са образложењем да је тужилац нелегално јавно открио детаље о истрази корупције у којој су били помињани бразилска компанија Одебрехт и бивши извршни директор PEMEX-a Лозоја.
Смењени тужилац јавно је оптужио председника Нијету да је отпуштен како би зауставио истрагу о подмићивању и илегалном финансирању изборне кампање од стране владајуће странке у земљи.
Тајни сусрети у апартману 78Б Трампове куле
Да је Јеремић био у центру међународне коруптивне мреже потврдили су и његови искази током сведочења пред судом у Њујорку.
Јеремић је том приликом потврдио да је боравио у апартману 78Б једне од Трампових зграда у којој се састајао са Хоом. Према сазнањима америчког тужилаштва Хо се управо у Трамповој згради састајао са пословним партнерима где су договарани прљави послови продаје оружја афричким земљама Либији, Јужном Судану, Чаду...
Током Јеремићевог сведочења утврђено је да је он у пратњи обезбеђења УН посетио Хоа у апартману 78Б Трампове зграде, која се налази одмах преко пута зграде УН на Ист Риверу. Јеремић је током сведочења потврдио да је док је био председавајући ГС УН боравио у апартману 78Б као неко ко је био ангажован у компанији ЦЕФЦ.
Он је тиме потврдио да је посећивао апартман, који је био канцеларија ЦЕФЦ-а, а у коме су се договарале криминалне радње за које је Хо оптужен.
Поред тога што је компанију ЦЕФЦ повезао са мексичком нафтном компанијом "Pemex" и Тидијаном Гадиом, Јеремић је своје кинеске послодавце повезао и са тексашким нафташем Ноелом Томпсоном, покушавао је и да посредује у продаји рудника калијумских ђубрива, а било је речи и о куповини и продаји руских нафтних деривата.
Током сведочења судија је инсистирала да Јеремић до детаља опише сусрет с Хоом у апартману Трампове куле.
Судија: Да ли сте икада ишли у сам простор или су вам само причали о томе?
Јеремић: Отишао сам на то место. Сећам се најмање једног одласка.
С: Можете ли да опишете.
Ј: То је био велики апартман на веома високом спрату Трампове куле са одличним погледом на цео Менхетн. (Показују Јеремићу снимке нечега што је означено као "владин извештај 1515")
С: Препознајете ли то господине Јеремићу?
Ј: Да, госпођо.
С: Шта је то?
Ј: Изгледа као улаз у ту одређену зграду о којој смо причали пре неколико минута.
С: Да ли то тачно приказује како је тај улаз изгледао, као и у тренутку када сте били тамо?
Ј: Колико се сећам, да. (показују му још фотографија те зграде)
С: Господине Јеремићу, да ли је та пословна зграда или апартмани на овој фотографији?
Ј: Да, госпођо.
С: Можете ли да покажете.
Ј: То је тамноплава зграда која је на десној страни те фотографије.
С: И отприлике колико је, према вашем искуству, удаљеност од те зграде до седишта УН?
Ј: Око неколико минута можда, неколико минута пешачења.
Хоови мејлови доказују да је Јеремић био део високе међународне корупције
Током Јеремићевог сведочења тужиоца је посебно занимало значење мејлова које је размењивао са Хоом у септембру 2014. године, а који доказују све супротно ономе што је Јеремић јавно причао – да је Хоа познавао тек површно и да са њим није био у дубљим пословним везама.
Иако је већ из тога што му је кинески тајкун уплаћивао милионске износе било јасно да Јеремић не говори истину, тек су докази које је понудило америчко тужилаштво потврдили сумње за шта је Јеремић заиста добијао поменути новац. Током Јеремићевог сведочења, тужилац му је поставио питања у вези са два мејла које му је упутио Хо. Он му је послао мејл са назнаком "хитно" тражећи да га Јеремић, како зна и уме, повеже са председником Чада. Једна од оптужби против Хоа односи се управо на подмићивање челника те афричке државе.
Јеремић је пред судом признао да му је савршено јасно било шта његов пословни партнер жели од њега – контакт са председником Чада како би овај лично интервенисао у случају спора локалних власти те земље и кинеске компаније коју је ЦЕФЦ желео да преузме.
Тужилац: Господине Јеремићу, да ли је ово први од два мејла у том периоду од пет дана, о ком сте управо говорили?
Јеремић: Чини се да је ово први.
Т: Да ли вам је оптужени рекао да се прича у овом мејлу односи на Републику Чад?
Ј: Доктор Хо ме је питао да ли знам лично председника Чада.
Т: Да ли можете да прочитате следећи ред, молим?
Ј: "Шангај има велики интерес тамо и треба улаз."
Т: Опет, шта сте ви схватили да значи прича о Шангају у разговорима са окривљеним?
Ј: Разумео сам да је Шангај компанија, ЦЕФЦ енергетска компанија, због чињенице да им је седиште у Кини.
Т: Како је окривљени именовао овај мејл? Шта је био наслов?
Ј: Хитан захтев.
Т: Можете да пређете на следећи мејл. Како сте одговорили, господине Јеремићу?
Ј: Одговорио сам доктору Хоу да нисам знао председника Чада и да нисам срео председника Чада.
Т: А да ли сте питали окривљеног о његовом интересу?
Ј: Ја сам питао оптуженог да ли би могао да ми објасни мало више детаља о томе за шта су заинтересовани да раде у тој земљи.
Т: Пре него што вас питам како је окривљени одговорио, да се вратимо на први мејл. Господине Јеремићу, да ли видите да у првом реду каже “глава”?
Ј: Да.
Т: Како сте схватили то?
Ј: Немам идеју.
Т: Да се вратимо сада на следећи мејл. Господине Јеремићу, да ли је оптужени икада одговорио на ваш упит?
Ј: Да, јесте.
Т: Шта је он рекао?
Ј: Он је рекао да компанија предузима нека веома велика преузимања у тој земљи, а за која ће можда бити потребно одобрење врха власти. "Молимо вас да видите да ли можете да пронађете неки канал за њега".
Т: Ја ћу да вам поставим нека конкретна питања у вези са овим мејлом. Прво, шта сте разумели о којој компанији говори?
Ј: Читањем мејла сам схватио да фирма значи ЦЕФЦ енергетска компанија.
Т: Да ли видите где пише "врло велика преузимања"?
Ј: Главна преузимања односе се на велике пословне могућности, велике послове који подразумевају промену власништва. Преузимање подразумева промену власништва, власништво иде од једне до друге стране.
Т: И на крају, на крају ове реченице да ли видите где пише "Шеф"?
Ј: Да.
Т: Како сте схватили окривљеног, на кога се односи "шеф"?
Ј: Ако прочитате "главни" и "погледајте да ли може да се пронађе канал са њим" - што је остатак мејла - схватам да ми се др Хо обратио јер је тада био консултант, плаћени консултант у компанији, да видим да ли могу наћи везу са председником Републике Чад. Шеф са великим Ш. То је моје виђење овог мејла.
Т: Идемо до првог мејла, којим смо почели у овом ланцу. Господине Јеремићу, када је послат овај мејл, ког дана?
Ј: Септембра 19.
Т: А када је окривљени послао одговор?
Ј: Истог дана, 19. септембра.
Т: Да ли сте покушали да пронађете везу са председником Републике Чад, за шта вас је оптужени питао?
Ј: Покушао сам да питам неке људе које сам познавао из Африке, моје бивше колеге, министре иностраних послова. Покушао сам да дођем до министра спољних послова Чада, којег сам познавао, али не јако добро, и моја прва рунда покушаја није била веома успешна. Онда сам питао још једну особу која није из те земље, не из Чада, али је из Сенегала.
Т: Како се зове та особа?
Ј: Име особе је Тидијан Гадио.
Т: Шта сте питали господина Гадиоа?
Ј: Питао сам господина Гадиоа јер је бивши министар спољних послова Сенегала ког сам знао, а служио је као министар спољних послова Сенегала дуги низ година, па сам мислио да је он знао председнике афричких земаља, пошто је служио као афрички министар спољних послова дуги низ година.
Т: Вратите на екран господину Јеремићу претходни мејл. Господине Јеремићу, само да вас оријентишем, поставио сам вам неколико питања у вези са доњим мејлом. Да ли се сећате тога?
Ј: Да.
Т: Желео бих да скренем вашу пажњу нагоре. Како сте одговорили на нумерисану листу оптуженог у односу на Чад?
Ј: Рекао сам да сам веровао да ћу успети да закажем састанак са министром спољних послова Чада. Онда сам питао доктора Хоа да ми пружи више детаља о томе шта би он хтео да пренесем министру спољних послова Чада. Како сам разумео, према мом најбољем сећању, до тог састанка није дошло.
Т: Сада ћемо да паузирамо на секунду. Да ли видите где пише: "Пазите, ми нисмо толико блиски, имамо заједничког пријатеља."
Ј: Да.
Т: Ко је био заједнички пријатељ?
Ј: Не могу да се сетим, али је вероватно неки од министара спољних послова Африке.
Т: То није референца на господина Гадиоа?
Ј: Не могу да се сетим. Ја не могу да се сетим.
Т: Да погледамо следећи мејл. Гледајући одговор окривљеног у овом тренутку. Да ли видите где се каже "Чад веза"?
Ј: Да.
Т: Да ли можете да прочитате овај пасус.
Ј: "Чад веза је важна."
Т: Да ли можете да почнете са "Чад веза је важна", а завршава се са "погледајте шта може да помогне".
Ј: "Кинеска национална нафтна компанија има велики пројекат који продаје компанији ЦЕФЦ China Energy. Али 'China оил' је у проблему са локалним властима која захтева да плати велику казну. Дато нам је на знање да само неко веома моћан, председник лично, може да посредује да се постигне договор. Шангај је прилично очајан како да пронађе директан канал за себе са Великим Човеком... Погледајте шта може помоћи."
Т: Дакле, господине Јеремићу, прво, "ЦЕФЦ China Energy Цо", шта је то?
Ј: Мислим да је то била алузија на енергетску компанију.
Т: И, друго, где се каже: "Само неко веома моћан, председник лично, може да посредује у овом послу." О коме сте ви схватили да окривљени прича?
Ј: Ја сам схватио да је он говорио о председнику Републике Чад.
Т: И на крају, пише "Шангај је прилично очајан како да пронађе директан канал за себе са Великим Човеком." Опет, шта сте разумели?
Ј: Шангај би могао да буде енергетска компанија.
Одговарајући даље на питања тужиоца актуелни лидер Народне странке говорио је о мејловима које је разменио са Хоом, а који се односе уговарање уносних послове који би заобилазили "China Energy Company" (ЦЕФЦ), коју је у том тренутку Хо представљао. План је био да провизију од трговине нафтом деле на равне части.
Био би то, како је Хо у мејлу навео, џентлменски споразум њих двојице, чије значење Јеремић током сведочења није успео да објасни тужиоцу, као ни појам провизије јер, како је истакао током сведочења, није довољно вешт у трговини.
Јеремић је, међутим, признао да је, осим познанстава са потенцијалним политичким партнерима, Хоу предочавао и сопствене идеје у погледу пословних могућности за његову фирму. Он је такође потврдио да је његова специјалност била "давање савета о томе где политика погодује у одређеној земљи или одређеном делу света", за шта је јасно да се односи на могућности да се корупцијом и подмићивањем обезбеде полтичке протекције приликом добијања појединих уносних послова.
Занимљиво је и да се Јеремић пред судом правдао да не зна шта је Патрик Хо подразумевао под провизијом из посла са нафтним дериватима, тврдећи да мисли да "тај посао никада није реализован".
Тужилац: Осим оптуженог, који је тражио вашу помоћ при пословању у одређеним земљама, да ли сте му икада проследили потенцијалне пословне могућности?
Јеремић: Јесам.
Т: Какве могућности?
Ј: Било шта што ми је изгледало као интересантно са било ког места у свету које би могло да буде, за које сам мислио да би они могли да буду заинтересовани за стицање удела у предузећу или пословање иначе.
Т: Поново сте употребили израз "они". Ко или шта су "они" које помињете, господине Јеремићу?
Ј: Односи се на ЦЕФЦ компанију.
Госпођо Рао (асистенткиња судије): Можете ли сада да предочите следећи доказни предмет који је уведен у серију, 2736Р, молим. Господине Јеремићу, да ли је он на екрану?
Ј: Јесте.
Т: Госпођо Рао, можете ли почети од доњег мејла, молим. Господине Јеремићу, када сте послали овај мејл?
Ј: Изгледа да је то послато 26. септембра 2014. године.
Т: Шта сте саветовали оптуженом у овом мејлу? Шта сте му рекли?
Ј: Питао сам га да ме посаветује како да се упутим, а то се односи на решења за снабдевање подружнице ЦЕФЦ, односно придружене компаније ЦЕФЦ, у вези са потребним руским производима, нафтним производима, дериватима нафте.
Т: Зауставимо се на секунду. За некога ко не зна, шта је подружница у овом контексту?
Ј: Подружница подразумева придружену компанију.
Т: Придружену компанију са чим?
Ј: Не сећам се добро тог посебног разговора јер се никад није материјализовао, али верујем да се то односи на компанију... Придружену компанију ЦЕФЦ која је желела да купи нафту.
Т: Рекли сте нафта. Да ли се то односи на руске производе?
Ј: На нафту или нафтне деривате.
Т: Госпођо Рао, можете ли прећи на следећи мејл у разговору и да ли бисте отишли на средину? Шта је оптужени рекао у одговору на ваше питање, господине Јеремићу?
Ј: Тај одговор се односи на техничке детаље око тога какве врсте производа и какве су спецификације за производе у смислу цене, обима, спецификација, квалитета и порекла робе.
Т: Да ли видите референцу за провизије у последњој реченици пре "хвала"?
Ј: Видим, господине.
Т: Како сте то разумели, на шта се односи?
Ј: Разумем да се ово односи на чињеницу да је то као трговина између две стране, те провизије, што значи профит, треба да се оствари од те две стране, оне који продаје и оне која купује.
Т: Пређите на следећи мејл у разговору, госпођо Рао. Како сте одговорили, господине Јеремићу?
Ј: Одговорио сам да би он морао да ми да смернице у погледу провизије, у погледу остваривања профита, јер сам имао веома мало искуства о томе како се та трговина обавља. Моја специјалност је давање савета о томе где политика погодује у одређеној земљи или одређеном делу света, али нисам толико добро упућен или искусан у томе како се пословне трансакције или трговина обављају, па сам га питао да ми помогне да то боље схватим.
Т: Да ли је он одговорио?
Ј: Не сећам се да је одговорио, али баш као што се не сећам... Мислим да никада нисмо урадили тај посао.
Т: Да погледамо следећи мејл. Госпођо Рао, да ли можете да пређете на врх разговора? Да ли је то одговор?
Ј: Мислим да јесте.
Т: Молим вас да прочитате прву реченицу.
Ј: "Пошто уговор не укључује директно ЦЕФЦ компанију, ми делујемо као слободни агенти између добављача и купца".
Т: Како сте га ви разумели шта је хтео да каже?
Ј: Објашњавао ми је да ова посебна трансакција... Ова посебна трговина одређеним производима... не би укључивала ЦЕФЦ компанију, па је предложио да добит од ове посебне трансакције не би била остварена од компаније, већ би то направиле две стране које су се бавиле оваквом врстом трговине.
Т: И те две стране би биле ко?
Ј: Нас двојица.
Т: Лично?
Ј: Лично.
Т: Да ли видите део који почиње са "Провизија ће бити"?
Ј: Да, господине.
Т: Молим вас да прочитате ту реченицу и следећу реченицу.
Ј: Пише: "Провизија ће бити 50/50 између Ј. и Х, џентлменски споразум. Ј. ће се побринути за све интересе Ј. стране, а Х. исто тако."
Т: Пре свега, ко је Ј?
Ј: Претпостављам да се Ј. односи на мене, јер је прво слово мог презимена Јеремић... Моје презиме Јеремић је на Ј, а претпостављам да се Х. односи на доктора Хоа.
Т: Како сте разумели џентлменски споразум?
Ј: Стварно не знам шта је то у овом контексту. Мислим да каже да ћемо поделити профит 50/50, али поново кажем да никада нисам радио такву врсту посла, никада нисам радио такве послове до сада, тако да не бих могао да вам дам добро објашњење. Ово сигурно никад није успело нити било шта такве врсте. Мислим на оно шта сам радио са оптуженим.
Т: Да ли видите где пише: "Ј. ће се побринути за све интересе Ј. стране"?
Ј: Да.
Т: Који интерес, ако постоји, ви сте разумели да он помиње?
Ј: Врло мало сам разумео шта је он под тим мислио и то је вероватно један од разлога зашто се то никада није остварило.
Т: Да ли је то била једина потенцијална могућност у којој сте ви и оптужени разговарали о добијању провизије или одрезивању профита на личном нивоу?
Ј: Према ономе што сам најбоље разумео, било је пар других прилика, неколико других прилика, прилика за трговину, када субјекту А треба нека врста нафтних производа од субјекта Б, да помогнемо постизању трговинског договора. Али баш као и овај конкретан случај који тренутно посматрамо, ниједан такав предлог није дошао до остварења јер ја просто нисам био добро упућен у такве врсте послова.
Као што се из самог сведочења види, закључује Антидот, консултантске услуге које је Јеремић пружао својим иностраним клијентима, а о чијем карактеру не жели да упозна јавност, савршено се уклапају у коруптивни образац понашања његових најближих сарадника и финансијера. С обзиром на то да су контакти стечени током обављања функције министра спољних послова Србије били једино што је Јеремић могао да понуди као "консултантске услуге" својим клијентима, јасно је да су се оне сводиле на примену коруптивних техника и метода ради добијања уносних послова у сектору енергетике.
А као што се види из Хоовог случаја, те методе подразумевају подмићивање водећих политичара у земљама трећег света како би се жељени циљеви реализовали мимо постојећих закона.