Гашење најконтроверзнијег суда на Светог Николу: Хаг на леђима носи 63 Србина и ХИЉАДУ ГОДИНА РОБИЈЕ

Пресуда српском генералу Ратку Младићу, која ће бити изнета 22. новембра у Хагу, биће последња велика одлука Хашког трибунала. Овај суд, који ће остати упамћен као један од најконтроверзнијих у историји, затвара се 31. децембра. Званична церемонија затварања биће одржана 19. децембра, у дану када Срби славе једну од својих највећих слава, Светог Николу.

Да ли ће издржати? Ратко Младић имао још један МОЖДАНИ УДАР

Животна исповест генерала Лазаревића: Отписао сам себе бранећи Косово и Метохију

Трибунал су формирале Уједињене нације пре 24 године да донесе правду жртвама и помири завађене народе у региону. Убрзо је, међутим, постало јасно да Хаг има пре свега улогу да за сва недела окриви једну страну у сукобу - Србе!

- Када сам први пут дошао у Трибунал 8. новембра 1994. године, мој први утисак био је да се спрема велика представа политичког суда - каже Милан Вујин, први српски адвокат у Хагу, који је бранио Душана Тадића. - Наиме, челници Тужилаштва и Трибунала стално су били у контакту са политичким, а не правосудним органима држава насталих распадом СФРЈ, вршећи притом притиске на политичке органе, а не обављајући своје дужности које су подразумевале утврђивање постојања ратних злочина.

Епилог је следећи:

Оптужено је 161 лице, од којих су више од половине Срби - њих 108, а осуђено 63. Када се саберу казне затвора, Срби су добили више од хиљаду година робије. У Хагу је умро Слободан Милошевић не дочекавши крај процеса, у притворским јединицама умрла су још четворица Срба, неки су преминули по разним казаматима...

Трибунал је на свој списак тражених ставио цео војни и политички врх Србије и Републике Српске. Србија је од Видовдана 2001. године, када је изручен Слободан Милошевић, тамо послала још једног свог председника - Милана Милутиновића, затим председника РС Радована Караџића, председнике влада, начелнике генералштабова, министре унутрашњих послова, и многе друге политичке, војне и полицијске руководиоце...

Тренутно у Хагу чаме Радован Караџић и Ратко Младић. Караџић је првостепено оптужен на 40 година робије, сада је у току жалбени поступак. Младић чека првостепену пресуду.

За друге народе, међутим, правда је била мало другачија - у Хаг су доспевале углавном вође паравојних и терористичких организација, који би, по правилу, били оптужени за нешто што нису урадили и - пуштани су на слободу. Списак је пун звучних имена - Орић, Харадинај, Готовина, Маркач... По правди Хашког трибунала они су - невини.

Милан Вујин каже да је Трибунал судио пристрасно и да ни на који начин није допринео помирењу, већ напротив, одлуке које је доносио допринеле су још већем супростављању народа и вера.

- Узроке за пристрасно понашање Трибунала треба тражити у самој основи која је пронађена за формирање суда, а то је извештај комисије УН о разарањима у Сарајеву, а да нико никада није ни поменуо разарања у осталим деловима бивше БиХ, посебно у оним где су живели Срби - истиче Вујин.

Ништа боље мишљење о раду Суда нема ни Бранко Лукић, адвокат Ратка Младића.

- Трибунал није тежио да утврди истину. Настојао је да осуди и оптужи, односно да победи у утакмици у којој су највећи губитници Срби, јер их је највише и оптужено и осуђено - рекао је Лукић.

И Зденко Томановић, који је у Хагу бранио Слободана Милошевића, сматра да Хаг није испунио ниједан задатак.

- Није допринео суочавању са прошлошћу. Није допринео ни успостављању поверења и сарадње у региону. Напротив, од почетка рада продубљује неспоразуме - рекао је Томановић.

Где је Трибунал највише погрешио?

- Сребреница је највећа грешка Трибунала - сматра Лукић. - Постоји пет различитих цифара када је реч о броју жртава у Сребреници. То је неозбиљно.

Да је учинак суда мршав сматра и Расим Љајић, дугогодишњи председник Националног савета за сарадњу са Хагом:

- Један циљ је био да починиоци најтежих кривичних дела буду кажњени, а многи су на слободи. Други циљ је био да жртве добију неку сатисфакцију, али ако питате њихове породице, ни оне нису задовољне, а ни трећи циљ - помирење у региону - није достигнут, јер су народи међусобно удаљени светлосним годинама.

После затварања остаје Механизам

Суд ће, и након што формално престане да постоји, преостале задатке обављати преко такозваног Механизма суда (MMKS). Како ће Механизам функционисати објашњава Бранко Лукић:

- Он ће одлучивати о жалбама или помиловањима оптужених који издрже две трећине казне. Механизам ће бити у истој згради у Хагу, Теодор Мерон ће остати председник, али ће судије радити по позиву. Судије неће као до сада бити стално запослене, већ ће бити формиран списак на коме ће се наћи и нове судије и они који су до сада радили. Њих ће Мерон позивати по потреби. Плаћаће их, као и до сада, Уједињене нације.