Имају подршку Брисела: Хрвати траже ОВЕ српске градове, ако не дамо ЕУ ће нас блокирати

Србија би могла постати талац Хрватске, након што је председник Европске комисије Жан Клод Јункер, приликом представљања Стратегије о проширењу изричито рекао да ниједна земља неће моћи да постане чланица Уније док не реши билатералне проблеме, а званични Загреб нема решено питање границе не само са нашом земљом, већ са свим суседима осим са Мађарском. 

Мариборска Вечер, наиме, подсећа да Хрватска има отворена питања границе са Србијом на Дунаву, Црном Гором на полуострву Превлака и БиХ дуж готово целе границе иначе дуге више од 1.000 километара.

Подсетимо, половином јануара  Хрватски премијер Андреј Пленковић отворено је поручио да је граница са Србијом одавно исцртана и да је хрватска позиција ту врло јасна. Стање је, рекао је, какво је било 25. јуна 1991. и катастарске границе.

Пленковић је, одговарајући на питање новинара да ли су се испунили услови да се са Србијом реше отворена питања у вези са хрватском територијом с друге стране Дунава, рекао да ће дијалог са српском страном бити настављен.

- Притом ће се инсистирати на поштовању хрватске територије, уз инсистирање на поштовању националних интереса - рекао је Пленковић, пренеле су агенције.

Подсетимо, став Србије гласи да би граница требало да иде средином Дунава, док се Хрватска залаже за одређивање границе по катастарском принципу, јер је, кажу, река променила ток. Примењивањем таквог модела, делови општина Апатин, Сомбор и Бачка Паланка припали би Хрватској.

У коментару под називом "Европски Балкан", Мариборска "Вечер" констатује да се историја понавља и подсећа да Словенија, на пример, није могла да постане чланица ЕУ пре него што је решила проблема са Италијом с једне, а са друге стране све док није пристала да са Хрватском потпише споразум, према којем је гранични спор у Пиранском заливу препуштен арбитражном суду.

Лист констатује да Хрватска сада одбија да примени арбитражну пресуду.

- Слично, па чак много горе од тога може се готово са сигурношћу очекивати од Хрватске када на ред дођу гранична питања са државама са којима је била у рату пре више од две деценије - пише Вечер.

Стога, указује се, земље Западног Балкана - морају испунити много више стандарде за приступање него што је то био случај са Бугарском и Румунијом.

Јер, наводи се, ЕУ није спремна за проширење и државе Западног Балкана неће имати другу шансу, осим да се приклоне неком другом, пише лист указујући на Русију и Турску.