Како је Форум у Алпбаху постао ПРЕКРЕТНИЦА? Разграничење између тзв. Косова и Србије више није ТАБУ ТЕМА

Аустријски председник Александар ван дер Белен изјавио је током Европског форума у Алпбаху да му се чини да је присуствовао историјском тренутку, мислећи на разговоре председника Србије Александра Вучића и тзв. косовског председника Хашима Тачија. Да ли је то био заиста историјски тренутак тешко је рећи, али сасвим је сигурно да је Алпбах на неки начин постао прекретница када је реч о односу према идеји разграничења.

Непосредно пред форум стигла је недвосмислена порука из Вашинготна, када је саветник председника САД Доналда Трампа, Џон Болтон рекао да Америка не искључује територијалне корекције, а након сусрета у Алпбаху кренули су и из других светских центара моћи да пристижу сигнали да разграничење између самопроглашеног Косова и Србије није "табу тема" и да би било добро поштовати оно што договоре Београд и Приштина.

Џон Болтон, саветник америчког председника Доналда Трампа за националну безбедност, рекао је у петак да се САД неће укључивати у расправу око идеје о размени територија између Србије и тзв. Косова, али и да “постоје нови знаци да обе владе веома тихо можда желе да о томе преговарају”.

- Америчка политика је да ако две стране могу да се о томе међусобно договоре и постигну споразум, ми не искључујемо територијалне корекције. Заиста није на нама да то кажемо - рекао је пре неколико дана Болтон.

Управо ова изјава одјекнула је не само у домаћој, београдској и приштинској јавности, већ и у међународној, пошто су након ње наставиле да се нижу слични ставови, али и они не тако “тврди”, какви су до скоро били.

Амбасадор Велике Британије у Београду Денис Киф био је обазрив, па је рекао да та земља, која је у процесу изласка из ЕУ, сматра да расправа о могућој подели или промени граница тзв. Косова, разграничењу или размени територија мора узимати у обзир сва питања, ризике и цену. Казао је и да “било која идеја која произиђе из дијалога Београда и Приштине мора да буде реална и достижна”, као и како ће она допринети унапређењу живота људи на терену, напретку у региону..."

Поруке из Вашингтона и Лондона, међутим, нису биле тако искључиве као она из Берлина - нема мењања граница. То је пре десетак дана поручила канцеларка Ангела Меркел. Међутим, ситуација данас више не изгледа тако искључиво. Наиме, Меркелова је, како је сама рекла, разговарала са председником САД Доналдом Трампом о дијалогу Београда и Приштине, са којим се сагласила да подржавају све разговоре који воде ка циљу - решењу косовског проблема.

- Али, говоримо да је наравно територијална целовитост каква је сада створена једна вредност, и ја сам то исто рекла када су овде били председници влада БиХ и Црне Горе, а то је да морамо бити опрезни да потези на једној територији не доведу до потеза на другим територијама - изразила је она своју бојазан.

Такве бриге, изгледа, са њом не дели цела Евроспка унија, чији представници имају ново, модификовано мишљење, а то је да су разграничење или корекција граница прихватљиве идеје за разговор.

Управо је то након Форума у Аустрији обзнанио европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан, који је казао да би Брисел требало да прихвати договор Срба и Албанаца којим би се решио дугогодишњи проблем тзв. Косова.

- Београд и Приштина морају да нормализују међусобне односе како би се квалификовали за чланство у ЕУ, а оног тренутка када се постигне договор, он би требало да буде поштован од стране свих чланица ЕУ - додао је Хан.

У складу с тим, све чешће се чују тезе оних који заступају идеју поделе да би такав евентулани договор представљао билатерлани договор Београда и Приштине који би, самим тим, био изузетак и не би могао да се примењује у другим случајевима, пре свега на Балкану.

“Зелено светло” стигло је и од Аустријанаца, тачније од од аустријског председника Александра Ван дер Белена и канцелара Себастијана Курца, који је рекао да има “осећај да постоји приметно приближавање Београда и Приштине”.

- Ту ситуацију треба искористити за проналажење решења - рекао је он у Алпбаху, док је Ван дер Белен казао да треба дозволити Србима и Албанцима да се договоре.

И Словенија прати тај талас, што је потврдио, такође у Алпабаху председник те земље Борут Пахор, који је навео да је неопходно подржати дијалог у циљу постизања договора, али и да се поштује постигнути договор, када га буде.

Из свега овога јасно је да евентуално разграничење или корекција граница нису више табу тема, и да су постале још једна од опција која је “на столу”.

У том светлу, приштински медији износе тезу да је Србија “изгледа постигла циљ стварањем утиска да би косовска независност, без сагласности Београда, била погрешна и нестабила и не представља коначно решење”.

- Србија је пронашла подршку и у једном делу администрације америчког председника Доналда Трампа - оценио је бриселски дописник приштинског листа “Коха” Августин Паљокај.

Чињеница јесте да се сада из САД чују неки нови тонови, који не искључују решења која укључују разграничење, напротив. Са друге стране, треба имати у виду да став немачке канцеларке Ангеле Меркел о непроменљивости граница, чини се, није више толико чврст.