МАКРОН МЕЊА ПУТ СРБИЈЕ КА ЕУ! До Брисела нас дели ШЕСТ КЛАСТЕРА - да ли ћемо морати све испочетка?
Однос између Србије и Француске све је стабилнији, а пут ка ЕУ олакшава нам баш ова држава и њен председник Емануел Макрон који са Вучићем има одличан однос и сарадњу
Пут Србије у Европску унију требало би да буде другачији него до сада, постало је јасно након овонедељног сусрета председника Србије и Француске, Александра Вучића и Емануела Макрона у Паризу. Србија је добила подршку Француске, најављен је промењен приступ, што у пракси може да значи прилику за убрзање преговора и мало јаче мешање Париза у директан процес.
Председник Вућић присуствоваће сутра на приказу способности дела јединица Војске Србије
ПИТАЊЕ ОБАВЕЗНОГ ВОЈНОГ РОКА: Стефановић изнео детаље о моделу и да ли ће жене бити у обавези да служе војску
ЛЕСТВИЦА ЈЕ ВИША НЕГО ИКАД РАНИЈЕ: Брнабић задовољна радом Владе и открила шта је зацртано за ову годину
Још 25. марта прошле године Савет Европске уније усвојио је нову методологију проширења, управо на инсистирање Француске. Земљама кандидатима остављено је да се одлуче да ли ће наставити по старом, отварати поглавље по поглавље или ићи новим путем, отварањем кластера. Србија се одлучила за другу опцију, али је од тада помака било врло мало.
Вучић је у Паризу пре три дана изјавио да ће Београд "имати озбиљну подршку Француске на путу ка ЕУ и да верује да ће у процесу приступања бити великих промена и другачијег приступа". Питање је шта тај другачији приступ значи, шта се сада мења? Да ли ће нам ово што је урађено од сада ЕУ узети у обзир, или ћемо све кренути из испочетка. Хоће ли нас убрзати или успорити?
Нису сви исто важни
Одговоре смо прво потражили код министарке за ЕУ Јадранке Јоксимовић, која каже се мења то да преговоре не водимо више по појединачним поглављима, већ по шест кластера који означавају водеће заједничке политике ЕУ, а у оквиру којих су груписана сродна поглавља.
- Имала сам преко 60 састанака од формирања Владе са представницина ЕК, Европске комисије, колегама из земаља чланица. На време смо кроз небројено састанака и дубинског рада и комуникације анимирали државе чланице и ЕК за убрзање припреме предлога за примену нове кластерске методологије на наше преговоре, и у конструктивној сарадњи да се чују и уваже и нађе сугестије. Очекујем отприлике до марта, да нам ЕК представи план за примену, и да од ове године почнемо са отварањем читавих кластера - истиче Јоксимовићева.
Наводи да је први кластер "Политички критеријуми" свакако најважнији за укупан напредак по новој методологији, што није новина за нас, и да смо ту отворили свих пет поглавља.
- А радимо на имплементацији. Посебно ће бити важни кластери под редним бројем три (компетитивност и инклузиван раст), четири (зелена агенда и одржива повезаност) и пет (извори, кохезија и пољопривреда), који ће бити кључни инструменти одрживог опоравка Западног Балкана као и инструменти за Економско инвестициони план за Балкан у који смо веома спремно ушли и кандидовали важне пројекте кроз које остварујемо циљеве ових кластера. Приводим крају реструктурирање министарства и преговарачких структура у складу са принципима нове методологије, тако да ће Србија спремно ући у наставак преговара и верујем и убрзање процеса уз јасну политичку посвећеност свих министара да спроводе зацртане планове реформи јер се по новој методологији очекује јасна политичка посвећеност свих чиниоца и нивоа власти. Ако сви у Влади будемо радили свој део посла, а ЕК кредибилно спроводила методологију, ићи ћемо брже, нема сумње - напомиње Јоксимовићева.
Део пута већ прешли
Србија је до сада отворила 18 од 35 поглавља, а председник УО Центра за европске политике Срђан Мајсторовић каже да нова методологија потенцијално дозвољава брже затварање поглавља уколико кандидат докаже да "важне реформе већ примењује пре отварања неког конкретног кластера.
- У тим ситуацијама затварање преговарачког поглавља могуће је у року од годину дана. Међутим, нова методологија не значи аутоматско убрзање преговора. Услов свих услова за напредак и динамику преговора и убудуће ће бити спремности кандидата да обезбеди несметано функционисање демократских институција и примену принципа владавине права. Ове основне теме су део првог кластера који ће се по новој методологији први отварати и последњи затварати. Србија је већ отворила сва поглавља која су део првог кластера, тако да ће даљи темпо преговора пре свега зависити од способности да се примене преузете обавезе, докаже постојање политичке воље да се реше постојећи проблеми и на тај начин поврати изгубљено поверење - наглашава Мајсторовић.
Он оцењује да је извесно је да ће се у случају Србије примењивати хибридни приступ, односно комбинација нове и старе методологије.
- Све што је до сада од поглавља отворено, највероватније ће наставити да се преговора на исти начин. Праћење напретка ће се одвијати у оквиру тела за праћење примене Споразума о стабилизацији и придруживању која тематски надгледају развој ситуације по кластерима. Од шест нових кластера, остао је само један (4. зелена агенда и одрживо повезивање) који би евентуално могао бити отворен у складу са правилима нове методологије, али остаје да се види да ли ће се то заиста и десити - наводи Мајсторовић.
Шест кластера
1. Основе - правосуђе, основна права, безбедност, слободе, функционисање демократских институција, реформа јавне управе, јавне набавке, статистика, финансијска контрола.
2. Унутрашња тржишта - слобода кретања робе, радне снаге, услуга, капитала, привредно право, интелектуална својина, политика конкурентност, финансијски сервиси, заштита потрошача.
3. Конкурентност и раст - информативно друштво, медији, порески систем, економска и монетарна политика, социјална политика и запошљавање, индустријске и предузетничке политике, наука и истраживања, образовање и културе, царинска унија.
4. Зелена агенда и одржива повезаност - политика транспорта, енергетике, трансевропске мреже, заштите животне средине и климатских промена.
5. Ресурси, пољопривреда и кохезија - пољопривредни и рурални развој, безбедност хране, ветерина, фитосанитарна политика, рибарство, регионална политика, координација структуралних инструмената, финансија и буџета.
6. Спољна питања - спољни односи, спољна, безбедносна и одбрамбена политика.
