МАРИНИКА ИСПОЉАВА СВОЈЕ ФРУСТРАЦИЈЕ НАПАДАЈУЋИ УСПЕШНЕ ФИРМЕ: Шта заправо стоји иза напада на Телеком?
С обзиром на то да је тачно да Телекому свакодневно расту приходи и број корисика, Мариника Тепић и Драган Ђилас очигледно више не могу да сакрију фрустрацију.
Потпредседница Ђиласове Странке слободе и правде, Мариника Тепић, поново планира да изнесе нове лажне оптужбе на рачун Телекома.
ВАЖНИ РАЗГОВОРИ У ПРЕДСЕДНИШТВУ: Вучић се састао са амбасадором Катара (ФОТО)
СМЕР КОЈИ ЈЕ ИШКОЛОВАО ВИШЕ ОД ТРИ ХИЉАДЕ ИНЖЕЊЕРА ЗА ПОНОС: Катедра за ваздухопловство прославила 90 година постојања
"ВУЧИЧ УСКОРО ДОЛАЗИ У ТУРСКУ" Председник разговарао са Мустафом Шентопом (ФОТО)
Она је и раније, неколико пута, излазила у јавност са "шокантним открићима у вези с пословањем Телекома" која су се, симптоматично, све до једног показала као неистинита.
Неком ко није довољно упућен може се учинити да се ради о чистом политиканству и сакупљању јефтиних политичких поена изношењем очигледних лажних информација у јавност. Па иако у томе има истине, иза напада на Телеком крије се још нешто много важније Тепићевој и њеном газди Ђиласу – финансијски интерес.
Наиме, Мариника Тепић је запослена у конкурентској фирми Телекома, која је "сасвим случајно" у власништву Драгана Ђиласа. Зато потпредседница Ђиласове странке, која му је истовремено и запосленик, напада Телеком и државу Србију и то користи у политичке сврхе.
Просто, плаћена је да то ради.
Што је Телеком јачи, то мање новца за Ђиласа и Маринику
На тржишту телекомуникација у Србији присутна је ситуација која је у економској теорији позната као "нулта сума" (добитак или губитак једног учесника тачно одговара губицима или добицима другог). То у пракси значи да повећање броја корисника Телекома директно штети његовој конкуренцији, у овом случају Ђиласовој и Шолаковој компанији која обавља исту делатност.
С обзиром на то да је тачно да Телекому свакодневно расту приходи и број корисика, Мариника Тепић и њен послодавац Драган Ђилас очигледно више не могу да сакрију фрустрацију јер се државна фирма показује успешнијом од њихове.
Отуда толики напади на Телеком, под плаштом бриге за ту фирму. Колико год то апсурдно звучало, Ђилас и Тепићева хоће да нас убеде да се они брину за судбину компаније која им је директна конкуренција, баш у тренутку када та компанија бележи константан раст, док њихова веже неуспех за неуспехом.
Борба компанија за кориснике је сасвим нормална ствар на слободном тржишту и, у нормалним околностима, овде не би било ништа спорно. Међутим, Ђилас и Тепићева истовремено претендују на власт, говорећи како Србији желе добро, док истовремнео зарад сопственог ускогрудног интереса нападају српске успешне државне компаније.
Очигледно је да њима нимало није стало ни до Телекома, ни до Србије. Напротив! До Телекома им није стало јер је то компанија која, успешним пословањем, директно утиче на профит њихове неуспешне фирме. До Србије им је још мање стало, о чему најбоље говори то да никада за време своје власти нису градили државне фирме него искључиво своје, које су биле конкурент државним компанијама и тако, на штету државе и грађана, стицали енормно богатство. О томе управо најбоље говори случај Телекома, који је коначно стао на здраве економске ноге када се извукао из канџи Ђиласа, Шолака и његових кадрова.
Тржиште препознаје квалитет
Јасно је, дакле, да Ђилас и Тепићева покушавају да наштете Телекому као конкурентској фирми, истовремено нападајући и власт политички, не би ли некако извукли корист "на два фронта". Суштина је да извуку неку корист за сопствену компанију и фрустрација што не могу више да краду и уништавају државне, док њихове фирме расту.
На њихову жалост, политика им не иде од руке, баш као ни пословање на уређеном слободном тржишту. Вероватно су тога сами и свесни и знају да ће на изборима проћи као и сваки пут до сада, па због тога покушавају да барем још мало напуне џепове на штету државе.
Зато се напади на Телеком могу очекивати и у будућности, али ће сваки од њих проћи као и они пре њега – откривањем да се ради о чистим лажима.
Економско и политичко тржиште је неумољиво и корисници (бирачи) јасно препознају разлику између квалитета и онога што то није.
