Могерини сутра с лидерима Западног Балкана, посебан састанак с Вучићем

Премијери западнобалканске шесторке састаће се сутра у Бриселу на неформалној вечери, коју организује шефица ЕУ Федерика Могерини, како би се у непосредном разговору оценила ситуација у региону и договорили кораци за даљу регионалну сарадњу, те напредак на путу евроинтерација. 

Вучић упутио телеграм саучешћа Терези Меј: Ожалошћени смо и ужаснути

Гашић: Част ми је што ме је Вучић позвао да водим Безбедносно-информативну агенцију (БИА)

Вечера би требало да почне око 19:30 у згради Европске службе за спољне послове ( ЕЕАС), а претходиће јој билатерални састанци. Предвиђено је да се премијер Србије Александар Вучић састане са Федериком Могерини око 19 сати, сазнаје Танјуг у дипломатским изворима у Бриселу.

У Бриселу кажу да ова вечера представља и наставак разговора које је Федерика Могерини имала са балканским лидерима када је почетком марта посетила регион.

Појачано интересовање ЕУ за Западни Балкан и сама посета Федерике Могерини и других ЕУ званичаника региону уследили су пошто је почетком године дошло до подизања тензија унутар, али и међу земљама Западног Балкана.

Политичка криза око формирања владе у Македонији, већ хронична нефункционалност заједничких институција у БиХ, подизање тензија на линији Београд - Приштина због хапшења Рамуша Харадинија и заустављања српског воза на административној линији са Косовом, практична блокада даљег дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине... све су то били разлози због који се Могерини, према речима словачког министра спољих послова Мирослава Лајчака, вратила "фрустрирана" из посете региону. 

- Ситуација је напета и изложена унутрашњим, регионалним и глобалним изазовима, али то је регион који има у себи капацитет и снагу да одрегаује на то ако му обезбедимо веродостојан процес евроинтеграција, што је наш посао - поручила је Могерини по повратку у Брисел. 

Током марта ЕУ је Западни Балкан ставила у фокус разговора у Бриселу. Криза односа унутар региона, али и појачан утицај страних сила на дешавања на Западном Балкану ( при чему се у Бриселу мисли првенствено на Русију и Турску) оцењени су у Бриселу као "знаци за узбуну" који су захтевали веће ангажовање ЕУ на скрајнутој тему проширења.

На самиту ЕУ у марту лидери ЕУ поновили су "једногласну и јасну посвећеност" земаља чланица Уније европској будућности "целог Западног Балкана и свих шест партнера у региону".

Помирујућа и охрабрујућа реторика Брисела ипак је, по мишљењу многих, остала само већ више пута поновљена фраза која није испраћена конкретним мерама и потезима Уније.

Чињенице су да је у периоду од марта на овамо настављена политичка криза у Македонији која је претила да постане и етничка. Отворила се и нова криза у вези с бојкотом парламентарних избора у Албанији, а због помињања идеје о "уједињавању свих Албанаца",што су чинили поједини албански лидери, дошло је и до новог српско - албанског заоштравања.

Приштина није решила питање демаркације са Подгорицом, што је био и један од узрока пада владе на Косову. 

Истовремено, чињеница је да дијалог о нормализацији односа између Београда и Приштине "стоји" и да од фебруара ЕУ, као посрединик у овим разговирма, није организовала нити једна састанак на политичком или техничком нивоу. 

И поред свих позива из ЕУ да се ради на промени до сада постигнутих договора у дијалогу, на првом месту формирању Заједнице српских општина, ништа се ни на том пољу није померило са места.

Прошле недеље, после изненадних и готово истовремених пробоја у решавању политичких криза у Македонији и Албанији, што се догодило непосредно после посете заменика помоћника америчког државаног секретара Брајана Хојта Јиа Скопљу и Тирани, званични Брисел био је суочен са питањем јавности да ли је утицај САД у региону већи од европског и поред зацртне европске будућности Западног Балкана.

- У питању је резултат напорног рада и политичке воље. Када говорите о Западном Балкнау говорите о региону који има ЕУ перспективу и где је ЕУ снажно ангажована. Наставићемо да подржавамо и Албанију и Македонији, али и цео регион - поручила је портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчић.