Муамер Зукорлић без длаке на језику: Кандидујем се за београдске изборе, не могу Демократе из кафића да воде државу

Доскорашњи поглавар Исламске заједнице у Србији а од недавно политичар, посланик и лидер странке Победе и помирења за портал SrbijaDanas.com открио је могу ли Срби и Бошњаци живети заједно, шта је значила његова изјава "Ако буде горео Санџак, гореће све" као и шта би било прво што би урадио после победе на градским изборима који ће се одржати ове године.

Бошњаци као муслимани су у перцепцији Срба остали као нека врста турског наслеђа, који су наследили и тзв. турску криву, и та енергија је била препрека да се афирмишу позитивни односи. Ране из деведесетих година су веома свеже, али нису неизлечиве. Само је сада питање - да ли ћемо ми те ране лечити и желимо ли то, или ћемо да их раскопавамо. Питање је да ли ћемо се окренути будућности или остати у прошлости. Странка правде и помирења и ја лично, верујемо да је неопходно да постоји политичка организација која баштини ове вредности. Ми у Србији имамо једну етимолошку и генетску измешаност, и поред толико сукоба и злочина Бошњаци и Срби су остали помешани, и даље деле животни простор и то је заправо та духовна и историјска порука - да је време да одустанемо од поделе и да престанемо са оптуживањем других за наше проблеме и недостатке.

На тим убеђењима је сада реформисана "Бошњачка демократска заједница" у "Странку правде и помирења". Те две одреднице су дефинисале име наше заједнице и одредиле нашу идеологију. У имену наше странке више нема бошњачке одреднице, нити санџачке зато што смо се излили из Санџака и зато што сматрамо да сви они људи који су нам дали политичко поверење на претходним изборима заслужују да им отворимо широм врата како би ову странку могли да доживети као своју, онако како то чине Бошњаци.

Наравно, у првој варијанти излазимо самостално, у другој у коалицији - могуће са владајућим странком. Активно се припремамо и мислимо да смо најбољи. Сви који су најавили кандидатуру до сада су већ били на власти, показали се и ми верујемо да ће сви они разочарани грађани, као и онај проценат који не гласа подржати нас. Мој адут је искреност, то људи знају и препознају, без обзира колико смо моја странка и ја неконвенционални за београдске прилике и без обзира колико смо сатанизовани последњих година. Мислим ће се Београђани одлучити за неког новог на власти и да ће препознати искреност и етику у политици коју преферирам, а ако ме изаберу обећавам да ћу смањити лоповлук.

Турска је веома важна регионална сила, а протеклих година је јачањем своје економије потврдила свој значај, а оно што је интересантно, показала је и виши степен интересовања за Балкан него што је то било раније. Када се узме у обзир чињеница да су Османлије биле овде скоро 500 година, да су оставили своје трагове у културолошком смислу, они на неки начин и дан данас представљају неку нит заједништва која се из једне негативне конотације полако може претворити у једну позитивну ствар. Добро је што се односи између Турске и Србије нормализују, унапређују и у том смислу посматрам недавну посету председника Ердогана, и подржао сам је јер мислим да позитивни односи између Србије и Турске значи да све проблеме и нове пројекте можемо кроз дијалог решити.

Исто тако, Русија је један важан међународни фактор и важно је да постоје добри односи између Србије и Русије, али исто тако између Турске и Русије. Срби се везују за Русе, а исто тако Бошњаци своја надања и емоције окрећу према Турској, те стога не би требало да се опредељујемо између Русије и САД или Турске и Запада, јер ми морамо да правимо политику на нивоу Србије, на нивоу Балкана са Босном и осталим балканским земљама, да наш балканско-европски интерес буде приоритет.

То што Угљанин покушава да неким својим изјавама скрене пажњу на себе, то је питање неког његовог личног незадовољства, с обзиром на чињеницу да је он увек имао две политичке реторике. Када је на власти и у влади, онда је Србија дивна и давао је представницима српске власти плакете и признања, а када није на власти онда он изађе и распали неку изјаву о полицији да скрене пажњу на себе и то није вредно пажње.

Што се тиче наше "Странке правде и помирења" наш став је јасан - Србију би требало кроз нови Устав уредити једном регионалном децентрализацијом и у оквиру тога решити те проблеме које имамо укључујући санџачку регију као једну историјску регију са етничким културолошки, саобраћајним, географским, политичким, економским специфичностима и то кроз призму једне савремене европске регије са могућношћу граничног повезивања са делом Санџака који је у Црној Гори.

У чему је проблем да је добије у оквиру Устава Републике Србије? Зар не можете истражити лојалност Бошњака у Србији упркос историјским искуствима с друге стране, не дозволити ни 10% локалне управе Бошњацима, а узети себи 100%. Поверење се гради двосмерно. Тражите од нас да будемо лојални Србији, али нам дајте поверење да бар на локалу можемо уређивати своју заједницу у оквиру Устава Србије и то је оно на чему ћу ја инсистирати - лојалност, поверење и баланс између права и обавеза између нас.

Зашто сам ја то рекао? Зато што је неко запретио да ће палити моју кућу. Зар није било свима лакше да кажу: "Неће горети Санџак", него да својом реакцијом остављате утисак да би Санџак требало да гори. Оно што се десило пре тога ви нисте ни чули, а то је да је прошло 1.500 специјалаца и тукло народ, да су им отимали верске заједнице, упадали у куће, спаваће собе, малтретирали их. Ја сам срећан што је та изјава тако одјекнула, али она је последица, није узрок. Нема потребе да бринете о међуљудским односима у Санџаку, мене Срби из Санџака воле и верују ми и они знају да кад ја то кажем да нити сам рекао без повода нити сам неискрен, они знају са мном на чему су. Кроз историју нема проблема између Бошњака и Срба, зато не знам зашто би се сада они стварали. Та порука је била упућена Тадићевом режиму који је спроводио тортуру у Санџаку. Ја нисам био спреман да клекнем под чизмом насиља, а то су са мном покушали Коштуница и Тадић.

Значајно се мења набоље, пре свега због партнерског односа између "Српске напредне странке" и "Странке правде и помирења", а на том принципу сам ја и подржао владајућу већину у Парламенту. У првом плану је дијалог и помирење, зближавање унутар државе пре свега, али и на релацији Србија - Босна и Херцеговина што је неопходно за постизање добрих односа са Бошњацима у Србији. 

Санџак је историјски запостављан у сваком смислу и не могу да не нагласим како ми је драго што је дошло време да се то исправи. Добро је што ће Коридор 11 ићи преко Санџака и то преко насељенијег дела, Пештерског дела. 

Сада имамо потписане уговоре до Пожеге, остаје сад још тих 170 километара до Бољара, што ће значити и нову страницу у историји Санџака. Имамо ставку у државном буџету да ће до краја 2018. године бити реализован гасоводни правац од Александровца преко Копаоника до Тутина. Што се мог програма тиче, остаје да се уради ауто-пут Нови Пазар - Сарајево, јер ако имамо Коридор који повезује север и југ, овај путни правац би повезао исток и запад. Та моја идеја се може реализовати и кроз повезивање Београда и Сарајева и о томе сам већ разговарао са председником Вучићем, као и Бакиром Изетбеговићем. С обзиром на бројну дијаспору, Санџаку је преко потребан аеродром, а постоји неки план да се бомбардовани сјенички војни аеродром претвори у цивилни. Што се тиче сарадње са Српском напредном странком, ту већ постоје неки помаци у смислу обнављања сеоских путева, али се то све мора интензивирати. Оно на чему морамо још порадити јесте изједначавања националних права, конкретно што се тиче запошљавања у државним институцијама, а то су све последице ранијих политика које су вођене у Србији и Београду.

Да ли Србија хоће да сви њени грађани буду стварно њени грађани или да Срби буду грађани првог реда, а сви остали иза? Ми смо прерасли из једне националне странке у једну мултиетничку и то је моја амбиција и то чак из угла једне мале странке. Мене су питали да ли је могуће да Бошњаци заволе Србе и српске симболе, чини ми се да је то питао управо председник Вучић. Да, могуће је. Али не може држава неком свом грађанину бити мајка, а некоме маћеха. Ја сам до 2000. године државу Србију доживљавао као непријатеља због негативног искуства током комунизма. После одласка Милошевића, за свега годину дана је Зоран Ђинђић успео да направи од мене пријатеља Србије и наговорио да идем у Абу Даби да лобирам за Србију. Ви се сећате да је 2003. године Србија због рата у Босни била омраженија у муслиманском свету због рата у Босни можда више него ико.

У личној сарадњи са мном, он је изузетно коректан и доследан. Ја ћу своје обавезе које сам преузео испред свог народа и своје странке спровести до краја, а верујем да ће и он учинити исто.

Он је у процесу акредитације и добиће је чим се промени садашња структура која је на власти. Они су сада у техничком мандату, промене ће се десити у наредних неколико месеци. Дипломе студената који су дипломирали су потпуно легалне и признате. Не постоји клаузула која не признаје потврду о завршеном студирању, ми имамо и закључак Владе Србије које је то потврдило и ту нема никаквог спора.

Потребно је 15 година и то под условом да се примене политички програми које сам предложио. Нема ту много ставки, сет закона који се тичу колективних права у образовању, полицији и судству - да можемо имати документа на босанском језику, а што нам закон и гарантује. Сада међутим, имамо ситуацију да дођете у полицију и тамо вам пише "српска латиница" иако то не постоји нигде у Уставу, али постоји у неком полицијском акту, а то је чиста провокација која изазива мржњу. Закони су прихватљиви, само што се не спроводи увек и свуда. Већи део Устава је у реду, али рецимо једна преамбула садржи део који каже да је "Србија држава српског народа и осталих грађана" и то је дискриминаторска. То је оно што је Коштуница са Угљанином наместио када су покрали гласање и то је тада урађено на штету свих грађана. Неприхватљиво је и у сукобу са другим одредбама Устава. Дефиниција доброчинства је једноставна, све оно што не желиш теби да раде, немој ни ти другима. То је оно што је потребно да осетиш државу као своју домовину, а то не можеш ако осећаш опасност.

Ја да не верујем у то не бих био члан Парламента. Србија је моја држава која има нешто што ме "жуља" и ја сам у политици зато што их желим исправити и нећу се помирити док се то не деси.

Екстремизам је опасност за сваки народ и законитости су такве да никада не можете предвидети где и када ће букнути. Што се тиче самог Санџака, опасност од екстремизма је порасла након 2007. године када је угрожено јединство исламске заједнице. До тада је владало апсолутно јединство, али је касније држава под вођством Коштунице, а онда и Бориса Тадића била је врло неодговорна и дозволила разбијање исламске заједнице па су тада настале пукотине у верском образовању које су данас велика опасност. Након разбијања заједнице, ви имате разне нелегалне групације које се школују по закупљеним просторима и подрумима где не знате више шта се учи и ко се за шта обучава. Исламска заједница данас зна око 70 одсто онога што се по верским школама учи, а опасност представља управо оно што не знамо. Улога исламске заједнице је да контролише и каналише развој ислама, али да јој држава обезбеди заштиту. Коштуница је то дозволио, Тадић наставио и ето шта добијете кад људи из кафића дођу да воде државу.

Сјајно, то је нешто најлепше на свету. Ја за који дан пуним 48 година, пре 8 месеци сам добио сина. Кад се после свих ових освајачких похода у политици вратим кући и видим његов осмех, то је највећа срећа на свету. Докле год беба плаче у кући значи да сте млади.