Неизвесна судбина: Хашки трибунал не зна шта ће са двоје српских радикала

Трочлано судско веће Хашког трибунала на челу са судијом Алфонском Оријеом одлучило је данас да случај против двоје српских радикала оптужних за непоштовање суда, врати председнику Трибунала који треба да одлучи шта ће даље са њим бити.

Човек код кога је пронађен оригинални Дејтонски споразум: Нисам радио ништа нелегално!

Срамота! Американцима смета Лазаревић, а не смета им да величају убицу 500 људи

У својој одлуци Оријеово веће је констатовало да Трибунал престаје да ради 30. новембра, те да чак и да је радикалима одређено суђење у одсуству тај поступак не би могао да се спроведе.

- Неизвршење одлука од стране Србије у овом случају (за хапшење и изручење оптужених Вјерице Радете и Петра Јојића) остаља две могућности - или да се предмет одбаци или да се преда другом суду - наводи се у одлуци судског већа.

Даље се наводи да би обацивање случаја била награда за Србију јер није поштовала своје међународне обавезе и владавину права, те се председнику Трибунала сугерише да случај пребаци Резидуалном механизму - телу које ће наставити рад Трибунала, односно окончати започете поступке који су у жалбеној фази.

У овом случају био је оптужен и Јово Остојић који је преминуо, па је поступак против њега обустављен у августу ове године.

Трибунал је потом усвојио измењену оптужницу којом се сада терети само друго двоје оптужених радикала - Вјерица Радета и Петар Јојић, против којих су Трибуналови налози за хапшење и потернице расписане преко интерпола и даље на снази.

Хашки трибунал је иначе затражио у јануару 2015. године од Србије да ухапси и изручи Остојића, Радету и Јојића, због оптужби да су застрашивали и подмићивали сведоке у поступлу против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, који је у међувремену првостепеном пресудом Трибунала ослобођен свих оптужби.

Како је Одељење Вишег суда у Београду у мају 2016. године закључило да нема услова за њихово изручење према српским законима, изручење је одбијено.

Трибунал је у међувремену расписао потернице за њима преко Интерпола, а тражио је и од Србије да промени своје законодавство ради изручења радикала.

Виши суд је наиме закључио да према српском Закону о сарадњи са Хашким трибуналом нису испуњени услови за предају и хапшење радикала, као и да дело за које се терете није прописано ни Статутом тог Хашког трибунала .

Тај суд сматра да је правна обавеза Србије да испоручује само окривљењене за најтеже ратне злочине, геноцид и злочине против човечности, што код радикала није случај.

Хашко тужилаштво је оптужило Радету, Јојића и Остојића за кривично дело непоштовање суда то дело јер су наводно вршили притисак на двојицу сведока тужилаштва да сведоче у корист Шешеља, нудећи им противуслуге.

Шешељ је у марту прошле године првостепеном пресудом Трибунала у Хагу ослобођен свих оптужби за ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба и за протеривање Хрвата из Војводине.

У том случају у току је другостепени поступак поводом жалбе хашког тужиоца.