"ОТВОРЕНА ЈЕ ПАНДОРИНА КУТИЈА" Доцент ФПН-а објаснио позицију Србије: Имамо простора да НЕ УВОДИМО САНКЦИЈЕ
Постојале су, каже, велике амбиције Приштине да искористи прилику рата у Украјини и да покаже како је привржена НАТО-у, да чак и аплицира за НАТО.
Западне земље у признању независности Косова и Метохије од стране Србије виде решавање проблема и одсуство замрзнутог конфликта, а самим тим мањи утицај Русије на овај регион, каже Стефан Сурлић, доцент на Факултету политичких наука.
Указује да постоје велике амбиције Приштине да искористи прилику рата у Украјини и аплицира за чланство. Оцењује и да Србија још увек има маневарског простора да не уводи санкције Русији.
РАЗГОВРАЛИ КРИСТОФЕР ХИЛ И ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ! "Битни су мир и стабилност"
ОГЛАСИО СЕ УСАМЕ ЗУКОРЛИЋ: "Чекамо званичне резултате"
"ВУЧИЋ ПОТВРДИО СПОЉНОПОЛИТИЧКУ ПОЗИЦИЈУ СРБИЈЕ" Ово је главни интерес наше земље
- Мислим да су последње поруке из Берлина врло јасне, постоји разумевање за комлексну позицију Србије, али и међусобна обећања - рекао је Сурлић за РТС.
Председник Александар Вучић рекао је јуче да ће западне земље јаче притискати Србију да призна Косово, да би ускратили аргумент на који се ослања председник Русије у вези са Доњецком и Луганском.
- Западне земље у признању независности Косова и Метохије од стране Србије виде решавање тог проблема и одсуство било каквог замрзнутог конфликта, а самим тим мањи утицај Русије на овај регион - каже Стефан Сурлић.
"Отворена је Пандорина кутија"
Међутим, како каже, са Косовом и посебним статусом Косова отворена је једна пандорина кутија.
- Све нације и државе широм света које имају сличне тежње и захтеве заправо се позивају на Косово и мислим да то неће бити спречено чак и да Србија у неком случају и призна независност Косова. Чак и Русија може да се позове, како на раније случајеве тако и на овај најновији и да каже Украјина има обавезу да призна како анексију Крима тако и државе Доњецк и Луганск - рекао је Сурлић.
На питање којим каналима ће ти притисци тећи, ако је дијалог Београда и Приштине блокиран на највишем нивоу, Сурлић указује на формални и неформални.
Према његовим речима, формални канал је дијалог под посредством Брисела и Мирослава Лајчака, али неформални канали су Вашингтон и Берлин.
- Ми видимо једну координацију два центра који желе да понуде неке врсте уступака Београду и Приштини, али суштински захтевају од њих финални споразум и оно што је сада већ експлицитно речено од стране ове две адресе јесте да је на крају тог пута захтев пред Србијом да призна независност Косова - навео је Сурлић за РТС.
Већ се наговештава, каже Сурлић, да би се Косову могла понудити визна либерализација и чланство у Савету Европе, евентуално и у Партнерству за мир.
Сатисфакција за Приштину
Међутим, пријем Косова у чланство у Савету Европе временски није брз процес и није га лако постићи, каже Сурлић и додаје да је канцелар Шолц истакао да Немачка ради на томе и да ће подржати и кандидатуру Косова у Савету Европе.
- То нам говори да Косово, заправо, има подршку већине европских земаља које су признале косовску независност и да ће Косово највероватније и аплицирати у Савету Европе - рекао је Сурлић.
Уколико Косово аплицира за чланство у различитим међународним организацијама, Сурлић каже да Србија има механизме, пре свега, у отпризнавању чланства да покаже да независност Косова није завршена тема и једнострани потези имају реакцију.
Савезници Србије
Постојале су, каже, велике амбиције Приштине да искористи прилику рата у Украјини и да покаже како је привржена НАТО-у, да чак и аплицира за НАТО.
- То није могуће и мислим да су у овом тренутку највећи савезници Србије управо државе чланице ЕУ и НАТО-а које не признају Косово. Партнерство за мир је исто тако дискутабилно како ће се одредити државе чланице НАТО-а које не признају независност Косова. Мислим да су сада поруке Приштине умереније након опомена које су добиле од Вашингтона и Берлина а то је да је НАТО већ присутан на Косову, да обезбеђује безбедност и да нико ни Албанци ни Срби нису угрожени док су НАТО снаге на Косову - рекао је Сурлић.
На питање шта би Србији ускратило, а шта донело иступање из Савета Европе одговара:
- Што се Србије тиче њеном угледу свакако не би допринело искључивање из такве једне организације или добровољан излазак јер ипак цео корпус људских права и њихово поштовање се пре свега везује за оно што је тековина Савета Европе - каже Сурлић.
