Ово је Декларација о заједничком језику Срба, Хрвата, Бошњака и Црногораца: Прочитајте шта пише у њој (ФОТО)

У састављању текста Декларације која ће бити представљена 30. марта у Сарајеву учествовало је тридесетак експерата различитих профила из Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.

ШОК У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ! Срђан није могао да наслути да ће се ово дестити (ВИДЕО 18 )

Ови Срби морају једном годишње да доказују да су ЖИВИ. Разлог је БИЗАРАН

– На питање да ли се у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Хрватској и Србији употребљава заједнички језик – одговор је потврдан. Реч је о заједничком стандардном језику полицентричног типа – односно о језику којим говори више народа у више држава с препознатљивим варијантама – какви су немачки, енглески, арапски, француски, шпански, португалски и многи други… Коришћење четири назива за стандардне варијанте – босански, црногорски, хрватски и српски – не значи да су то и четири различита језика – стоји у Декларацији у којом се међу осталим позива на “хитно укидање свих облика сегрегације и дискриминације у образовним установама, заустављање вештачког раздвајања језика, престанак ригидног дефинисања стандардних варијанти и либерализација језичких пракси.”

Неприродно стање

Игор Штикс, један од потписника, објашњава: “Није циљ Декларације да позове на стварање јединственог језика, већ управо супротно, Декларација каже да је реч је о полицентричном језику чије богатство прожимања треба пустити да се слободно развија. Декларација устаје против националистичких манипулација језиком и идеје да се језици нужно морају раздвајати како би се учврстили одвојени национални идентитети, да се народ и језик морају подударати, сматра да је то непотребно и да јебогатство сва четири језика у чињеници да деле заједничку лингвистичку основу.”

Декларација је, објашњава један од њених иницијатора, београдски писац Владимир Арсенијевић, настала као резултат серије регионалних конференција које су се одржавале под називом “Језици и национализми”, а “покренуте су с осећајем да се налазимо у неприродном стању у регији где идентитетске политике доминирају над лингвистичком науком”.

Удружење Крокодил, коју води Арсенијевић, пројекат из којег се изродила Декларација покренут је у сарадњи с партнерима, сплитском Удругом Курс, ПЕН Центром из Сарајева те подгоричким Центром за грађанско образовање.

– Крајњи циљ не само декларације, већ и шире иницијативе, јесте да се смањи и заустави штета коју непрестано производе националистичке идентитетске политике у регији. То је можда највидљивије у образовању у БиХ,у том пројекту ‘две школе под једним кровом’, заправо пројекту производње будућих непријатеља – истиче Арсенијевић.