Сви причају о преносу мошти Светог Николе у Русију, а нико не зна да се део налази у Србији

Мошти Светог Николе Чудотворца, једног од најпоштованијих светаца код православних хришћана, стигле су јуче у цркву Христа спаситеља у Москви, након што су провеле преко 900 година у цркви у Барију. Оно што је још лепша вест за све Србе, јесте да се део моштију овог свеца већ налази у Србији!

Након 900 година: Мошти Светог Николе Чудотворца стигле у цркву Христа спаситеља (ФОТО)

Сутра је летњи СВЕТИ НИКОЛА: Ако сте у невољи или БОЛЕСНИ обавезно УРАДИТЕ ОВО!

Наиме, у манастиру Радовашница, који се налази на 23 километара од Шапца чува се део моштију овог у Срба веома поштованог свеца. 

Овај манастир поседује пет великих светиња: честице моштију светог Николе и светог великомученика Георгија, поклон руске цркве из Беча. У малом реликвијару налази се део ребра Божјег угодника Теодора Тирона, који су донели као поклон чланови братства манастира Хопово, 1965. године и обновили пријатељство ова два манастира. Четврта светиња су честице моштију превлачких великомученика, који се налазе у олтару манастирске цркве (140 монаха отрованих 1441. године, на дан своје славе). Пета светиња, копија иконе Тројеручице, поклон је манастира Хиландара.’’ (Делови текста са сајта СПЦ Алтена)

Први писани помен манастира је турски попис из 1548. године, док се у нашим изворима индиректно помиње 1541. године. Свакако, манастир је саграђен пре доласка Турака и задужбина је неког нижег племића. У турским пописима из 1600. и 1624. године, налазимо и друго име овог манастира - Косаник. Име је можда везано за стари Косанин град, чије рушевине се налазе на врху Цера. У старим записима се манастир назива и Храм Светог архангела Михаила, или Михаила и Гаврила, на реци Радованшчици или Радовантици.

Хтели да га избаце из исламске заједнице: Муслиман платио обнову православне цркве старе 700 година

Манастир се налази  испод планине Цер, на месту окрузеном столетним стаблима храстове, букове и липове суме, у селу Радовашница. Храм Светих архангела Михаила и Гаврила помиње се у најстаријим записима са реке Радоваснице.  Сматра се да је манастир задузбина краља Драгутина Немањица, којије владао од 1282. до 1316. године.

У остацима порушене светиње приликом ископавања пронађен је, у другом темељу припрате, камен у виду надгробне плоче. Манастирско братство и верници сматрају да су под каменом кости - мочти непознатог богоугодника, чија је воља многима помогла да нађу исцељење.