РАСПАД ОПОЗИЦИЈЕ: Лажима су покушали да освоје грађане Србије, а због тога их је дочекала оваква судбина

Ни по оснивању Савеза за Србију ствари у опозицији нису функционалисале јединствено јер све лидере опозиционих странака на једном месту спојила је искључиво жеља за фотељом и мржња према председнику Србије Александру Вучићу, што показују и последњи напади на њега и његову породицу. Међутим, на почетку су лидери СзС тврдили да ће њихове различите идеологије и политички ставови бити превазиђени јер су им на првом месту грађани Србије. Ово се испоставило као највећа лаж коју су до тада изрекли – јер су у више наврата показали да им грађани наше земље нису битни, већ да им је битно да преузму власт како би себи пунили џепове државним новцем, а Србију бацили у економску пропаст.

Привидно јединство међу њима је кратко трајало, када су почеле прве свађе и несугласице. Сва неслагања покушавали су да прикрију заједничким шетњама на протестима, насилним упадом на РТС, извођењем малолетне деце на улицу и покушајем да направе хаос у држави која је захваљујући напорима председника Вучића постала економски стабилна земља и лидер у региону.

Сада када смо сви сведоци да су протести које су организовали у потпуности пропали, јер не могу да окупе ни 50-ак грађана, атмосфера у опозицији је толико узаврела да свађе међу њима сваког тренутка ескалирају све више. Тренутна атмосфера у опозицији најбоље се може описати у једној реченици: “Слажу се као рогови у врећи.”

Драган Ђилас, Вук Јеремић, Бошко Обрадовић, Зоран Лутовац и остали челници СЗС, као и њихови следбеници, више не могу да се договоре ни око чега. Од тога у ком правцу иде њихов Савез до тога да ли ће наставити да бојкотују седнице Скупштине Србије.

Ђилас је недавно осуо 'дрвље и камење' на све демократе које су се успротивиле његовој идеји да се већ сада прогласи бојкот наредних парламентарних избора, називајући их незналицама које су странку довеле до једва два одсто подршке. То можда и не би било чудно да Ђилас од те исте Демократске странке, која је чланица СЗС, не узима огромне паре.

- Хвала великим познаваоцима политике, који су странку довели на два посто, што су ми помогли да схватим да бојкот не може бити сврха политике. Ја сам га 'баш тако видео'. Они имају више простора од мене. То колико људе интересује шта они кажу, показују и тиражи тих новина и рејтинзи емисија у којима говоре - рекао је Ђилас у интервјуу за НИН, наглашавајући да се ДС потписивањем Споразума са народом обавезала да га поштује.
- Само сам подсетио неке шта пише у Споразуму са народом који су потписали. Нема нове приче о бојкоту. Члан два Споразума каже - не учествујемо на изборима ако нису фер и поштени и не признајемо одлуке тако изабране Скупштине. И сад неки кажу да треба да водимо дебату о томе? Дебата се води пре него што ставите потпис на нешто и дате реч. После тога или спроводите или кршите то што сте потписали - подвукао је Ђилас.

Руже не цветају ни међу Ђиласом и Вуком Јеремићем, а сукоб је настао управо око тога да ли СзС припада Ђиласу или пак Јеремићу. Јеремићеви су увређени због тога што медији наводе да је СзС Ђиласов, док се Ђиласови симпатизери праве да не разумеју шта је проблем. Овакви примери откривају управо то да се унутар опозиције дешавају дебели проблеми и да се не зна ко и шта тамо ради.

За време док трају све те размирице, шта се дешава са Сергејем Трифуновићем, лидером ПСГ? Трифуновић како је ушао у политику, тако се може рећи и да је нестао из ње. С времена на време, Трфифуновић који је и даље “шеф” Покрета слободних грађана огласи се са неком бесмислицом, увредом или псовком на Твитеру. Народ Србије прозрео је Трифуновића и нико га више не доживљава као неког ко Србији може пружити било шта сем простаклука и увреда.

Бошко Обрадовић остао је доследан само у једном - вређању и малтретирању жена и насиљу, сва друга његова прича "пада у воду". Наиме, по најављеном бојкоту седница Скупштина Србије, Обрадовић је био најгласнији да то и спроведе у дело. Обећавао је редовне конференције, али су те конференције слично као и протести доживеле исту судбину - једноставно су утихнуле, а Обрадовић је постао све гласнији у промоцији насиља и изношењу лажи пред грађане Србије.

Не само лидери Савеза за Србију, већ и остали чланови тог покрета почели су да се свађају међусобно, а томе сведоче бројне препирке на друштвеним мрежама.

Опозиција је, дакле, грађанима Србије показала да је недоследна у ставовима, да су спремни да слажу само да би дошли до власти, да су спремни да униште државу ради својих интереса, да их је ујединила само жеља да напуне своје џепове. Оног тренутка када су грађани Србије постали свесни свих њихових планова за пропаст наше земље, у опозицији је настало право расуло.