Шест питања за будућност Србије и Хрватске: Има ли решења на видику?

Председник Србије дошао је данас у дводневну посету Хрватској, где је разговарао са Колиндом Грабар Китаровић, а на дневном реду било је шест тема. Поставља се питање колико је реално наћи решење ових спорова, а управо то би могло да буде од кључног значаја за будућност две земље.

Хрватска је данас на ногама, а долазак српског председника у Загреб, треба да смањи тензије између две земље и удари темеље сарадњи две земље у будућности. Тешке теме, попут прошлих ратова, нису биле на дневном реду, већ се расправљало о шест питања која би могла значајно релаксирати односе између две државе и допринети сарадњи у будућности.

Српски председник, Александар Вучић, ради на решавању и успостављању трајних добросуседских односа, а у склопу његове активне кампање за обезбеђивање мира и стабилности на овим просторима, данас ће разговарати са председницом Хрватске Колиндом Грабар Китаровић.

Данас смо отворили важна питања за будућност - изјавио је Вучић и рекао да ће бити промена у начину обраћања српских званичника према Хрватској. 

Судбина несталих, јачање привредних односа и унапређење економије, повраћај културног блага, сарадња у прогону осумњичених за ратне злочине, положај мањина и нерешена гранична питања, теме су о којима се разговарало.

Охрабрење Србима у Хрватској

Посета председника Александра Вучића Хрватској треба да удари темељ новој комуникацији Загреба и Београда, која би требало да буде контролисана и усмерена на очување добрих намера у међусобним односима. Ако се то постигне, већ ће бити много, рекао је председник Српског националног већа Милорад Пуповац за "Новости", нагласивши да ће долазак Вучића сигурно донети и охрабрење српској заједници у Хрватској.

Председник Документационо-информативног центра Веритас Саво Штрбац каже за портал SrbijaDanas.com, да после овог састанка могу да се интензивирају напори да се решава судбина несталих.

- Очекујем да ће после састанка бити позване породице, можда неколико десетина њих, у Загреб, на коначну идентификацију посмртних остатака јер их је у Загребу око 400 ексхумираних, а припадају српским жртвама. Вероватно је и да ће бити ексхумиране и друге познате гробнице - каже Штрбац.

Наш саговорник наглашава да је могуће и поправљање статуса мањина.

- У Хрватској постоји преко 80 насеља без струје, а имали су је деведесетих, и ту је могуће да се електрификује брзо и допринесе побољшању живота ових људи. Са друге стране и Хрвати ће тражити побољшање услова живота за своју мањину у Србији - тврди Штрбац. Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић су се, на обраћању медијима након састанка, сложили да није нормално да Срби у 21. веку, у Хрватској, немају струју и воду.

Председник Србије је конкретно и говорио о побољшању положаја Хрвата у Војводини после Суботичке декларације.

Хрватска председница се захвалила Вучићу због конкретних потеза око побољшања економског положаја Хрвата у Србији. 

Тема повраћаја културног блага је стари проблем који је у већој мери решен – каже Штрбац и додаје – Постоје комисије које су све то пописале и много тога је враћено. То је у највећој мери културно благо из православних храмова и музеја, а велики део је враћен у Хрватску. Међутим, то благо стоји у неким депоима у Хрватској, док се те цркве и парохијски домови не обнове.

Штрбац закључује да ће састанак иницирати унапређење односа који су били у приличном застоју, а конкретне проблеме решаваће институције и комисије.

Да је економија далеко испред политике, јасно говоре и подаци економске сарадње Србије и Хрватске.

Како наводи Танјуг, подаци како хрватских, тако и српских економиста, кажу да је за само годину дана, од 2016. до краја 2017. године, суфицит у робној размени на српској страни увећан за више од 13 милиона евра.

Укупна робна размена између Србије и Хрватске у 2016. години износила је 903,8 милиона евра и бележи повећање од 4,8 одсто у односу на 2015. а тренд раста приметан је из године у годину.

Извоз у Хрватску износио је пре две године 467,3 милиона евра, што је за 17 одсто више у односу на 2015. а увоз из Хрватске се 2016. смањио за 6,1 одсто у односу на 2015. и износио је 436,5 милиона евра.

Цифре показују да је остварен суфицит у робној размени био 30,8 милиона евра.

Кључ квалитета живота грађана у региону је, по оцени економиста, у јачем привредном регионалном повезивању, али се кључ, напомињу, увек налази у рукама политике.

Председник Вучић јасно је уочио да је управо ове чињенице и схватио да је економија адут на који треба играти у међусобним односима.

У свом обраћању, по завршетку састанка, Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић истакли су да је тема разговора била и побољшање економске сарадње и инфраструктурни пројекти.

Спољнополитички аналитичар Срђа Трифковић каже зас портал SrbijaDanas.com да питање границе на Дунаву треба оставити за неко друго време.

- Хрватска ће вероватно тражити излазак пред међународне институције, односно спољну арбитражу ЕУ, уздајући се да ће им она ићи у корист. Апсурдно је да се Хрвати, у покушају да добију део Бачке, позивају на катастарске књиге из аустроугарског периода, а не на логику географије – каже Трифковић.

Излазак пред међународне институције је потврдила и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић рекавши да ће преговори бити настављени, али да ће имати рок.

- Још две године билатерални разговори о спору око границе, а ако се не постигне договор, тражиће се међународна арбитража - тврди Колинда.

Председник Вучић истакао је два различита погледа која имају Србија и Хрватска по питању границе на Дунаву.

- Хрвати мисле да спор треба да се реши по катастарским књигама, а ми да треба по закону. Верујемо да је закон јачи од катастра - рекао је Вучић.

Сарадња у прогону осумњичених је већ у приличној мери решена, а завршетак рада Хашког трибунала готово је свео на појединачне случајеве, прогон осумњичених за ратне злочине.

Међутим, наш саговорник није оптимиста поводом сарадње Србије и Хрватске, те је дао уопштенији одговор.

- Неко значајније унапређење односа у овом тренутку није реално, јер је у Хрватској на снази нови талас србофобије – закључује Трифковић.

Може се рећи да постоје области у којима постоји велики простор за развој сарадње попут економије и јачања привредних односа који већ иду узлазном путањом, па до хуманитарних питања попут судбине несталих, као и побољшање положаја мањина и повратка културног блага. Међутим, постоје и тачке у којима ће се тешко наћи решење у скорије време, али је неопходно преговарати и не одустати од тражења решења, због будућих генерација, што је и јасна порука председника Србије.