Србин ПРОДАО ХРВАТИМА руски ракетни систем С-300!

Име српског трговца оружјем Петра – Пере Опачића спомиње се у контексту набавке спорног С-300 који је завршио у Хрватској. Наши извори потврдили да је војна безбедност у то време спроводила акцију „Канал“ са циљем да опструира и онемогући снабдевање Хрватске оружјем. Такође, потврђено је да је и Опачић био близак војној обавештајној служби.

СРБИЈА ПОСТАЈЕ СИЛА: Стиже нам још МИГОВА и С-300 (ФОТО)

АЛЕКСАНДАР ЧЕПУРИН ОДБРУСИО ХРВАТИМА: Лаж је да је Русија испоручила ракете С-300!

Афера око хрватске куповине руског ракетног система С-300 коначно добија праве обрисе. „Експрес” је дошао до ексклузивне приче да је у тој спектакуларној трговини, која заправо личи на холивудску филмску продукцију из серијала „Џејмс Бонд, тајни агент 007, главну ролу имао Србин Петар – Пера Опачић, родом из Новог Сада.

По образовању је био архитекта, син обавештајца ЈНА, што је изгледа било пресудно за његово пословно опредељење. Током деведесетих година прошлог века имао је фирму у Бугарској, а један од партнера био ми је Бранисав Лаиновић Дуги, убијен 2000. испред хотела „Србија” у Београду.

Опачић је тих година у Бугарској био близак тадашњем премијеру Андреју Луканову, који је 1996. године убијен у Софији. Пре Бугарске, у Србији је био у блиским везама са браћом Шарановић, Браном, убијеним 2009. године на Сењаку, и Слободаном, недавно ликвидираним пред својом кућом у Будви. Са Шарановићима је почетком деведесетих држао казино на Теразијама када се замерио Славку Мијовићу, званом Мија Пијук, који га је, тврде познаваоци, тадашњих прилика, претукао. Мија Пијук ликвидран је октобра 2001. хицима из „калашњикова”.

Опачић је био актер две операције контраобавештајне службе ЈНА – „Опера” и „Лабрадор”. Годинама већ живи у Грчкој, неки извори тврде да се сместио на Глифади, одакле, наводно, као човек близак руским обавештајним круговима, покушава да успостави пословне везе са круговима блиским грчким властима.

Према информацијама до којих смо дошли, Петар Опачић се од почетка рата на просторима бивше СФРЈ увелико бавио трговином оружјем. Хрватске безбедносне службе у потрази за подесним човеком, нашле су Србина у којег ће наши безбедњаци најмање сумњати. Он, Петар Опачић, био је кључни човек у операцији „Ракетни систем С-300 за Хрватску”. Све се догодило у преломној години рата 1994.
Психолошки рат.

Софистицирано руско оружје, ракетни систем С-300 показао се као кључна психолошка прекретница августа 1995. године, када је у војној операцији „Олуја” Хрватска етнички очистила од Срба простор Републике Српске Крајине. Уочи акција „Блесак” и „Олуја”, јавно показивање система С-300 одвратило је Србе од коришћења борбених авиона МИГ 29, што је Хрватима олакшало протеривање српског живља из Хрватске.

На сајту World Херитаге Encyclopedia, презентован је, између осталог, и ракетни систем С-300, а набројане су и земље које га поседују. Наведена је и Хрватска, уз образложење да је деведесетих она набавила овај ракетни систем, али непотпун, и да је ову крњу набавку извршила само да би психолошки деловала на противника.

Намеће се, дакле, као могући закључак да српска војска током „Олује” није деловала борбеним авионима МИГ 29 знајући да су Хрвати набавили ракетни систеем С-300. А онда и питање зашто се код нас све ове године ћутало о томе да су Хрвати током деведесетих набавили од Руса моћно оружје? Уз то питање иде и логична сумња да је неко са наше стране био умешан у овај посао.

Хрватски трговац оружјем Звонко Зубак, који заступа фирму „Winsley Финанце”, преко које су Хрвати 1994. од Руса набавили С-300, и данас пред тамошњим судом води судски спор. Он тврди да му хрватска држава за ракетни систем никада није исплатила 200 милиона долара, а да је моћно оружје у међувремену препродала.

Зубак оптужује РХ да је продала С-300 Американцима, чији су стручњаци раније снимали и проучавали тај ракетни систем. Сумњу да је С-300 продат поткрепљује чињеница да 2004. године руским сервисерима није био дозвољен приступ систему. Делови С-300 у Хрватску су стигли између 1994. и 1996. Добављали су се преко аеродрома у Пули, а јавности су показани на паради хрватске војске на Јаруну 1995, уочи акција „Блесак” и „Олуја.”

Опширније читајте у новом Експресу!