Шта се збива са благом Србије: Још једна МОРОВИЋАНСКА АФЕРА на Фрушкој Гори фатаморгане

Заинтересовани овом најавом, истражили смо о чему се заправо ради, који су разлози за одржавање тог скупа, те ко стоји иза организације читаве кампање која се већ неко време одвија. 

-Зауставимо варваре са моторним тестерама који пустоше Фрушку гору! Бандити секу шуму да би напунили своје џепове!

Дух оваквих парола прожима ехо-коморе малих група интернет ратника, који свакога дани једни друге убеђују у исправност своје борбе. Но, као што то увек и бива, иза парола које из дана у дан постају набијене све већим страстима, не стоје никакве чињенице, нити конкретни, проверљиви подаци.

Пратећи поменуте групице на друштвеним мрежама, прилично малобројног чланства што морамо напоменути, у очи упада то да иза кукања и нарицања над "пропашћу националног парка", те позива на побуну који следе, нема нити једног у струци утемељеног аргумента који би такве оптужбе поткрепио. Острашћени аматери окупљени у тим групицама у потпуности игноришу мишљења инжењера шумарства и заштите животне средине, а сваки глас струке који одскаче од њихових догматизованих поставки тумаче као израз некакве велике завере. 

Није нам жеља да овим путем бранимо предузеће које управља Националним парком Фрушка гора нити директора истог. Они то могу и сами, на основу резултата који постижу. Али нужно је стати иза стотина инжењера, шумара, заштитара и чувара, људи посвећених сопственом позиву, који су за 60 година постојања овог националног парка утростручили укупну дрвну масу, очували заштићена подручја и допринели развоју туризма на овој прелепој планини. У наративу који се креира, лако је пласирати фотографије наслаганих дебала поред неког шумског пута и то прозвати екоцидом, али се никада неће споменути нешто попут шумске основе, плана, санитарне сече, старости стабала или чињенице да свако појединачно посечено дебло има ознаку. Но, можда најважније од свега, редовна планска сеча је део процеса занављања и подмлађивања шуме. С тим у виду, сасвим гротескно делује реакција острашћених интернет ратника на акцију Националног парка у којој је недавно посађено чак 60.000 нових садница. Како чињенице не би стале на пут њиховој истини, одмах су на својим групама објавили да се од 60.000 садница запримило свега 150(?!). 

Не би, међутим, деловање мале групице еко-заверолога имало никаквог значаја да није препознато и стављено у функцију шире, деструктивне политичке акције која се одвија у нашој држави. Нимало случајно, они последњих месеци добијају све више простора за сензационалистичко пласирање својих паушалних тврдњи на медијима попут Н1 и Нове С. У питању је, дакле, смишљена инструментализација у циљу мобилизације шире јавности око наизглед неспорних тема као што је то заштита животне средине. 

А ко су организатори најављеног протеста? На челу покрета претенциозно названог "Одбранимо шуме Фрушке горе" (од кога?!) налази се извесна Драгана Арсић. Материјално добростојећа госпођа, која се хвали фотографијама са балова у Хофбургу, користећи притом вулгарни речник недостојан паланачког бирцуза, редовни је критичар свега у СПЦ изузев једног владике, у народу познатог као "бискуп Гргур", којег наравно обожава.

Представљајући се као еколог, иако за тако нешто нема никаквих стручних квалификација нити знања, поменута госпођа делује по егзибиционистичком обрасцу који промовише Мариника Тепић, у којем се буком и лармом покрива одсуство било каквих озбиљнијих аргумената или доказа за оптужбе које се износе. Потпуно одвојена од реалности, самозвана лидерка сатисфакцију за улогу "корисне будале" коју је на себе прихватила налази у циничним обећањима Драгана Ђиласа да ће је поставити на чело Министарства за заштиту животне средине. 

Борба за очување природе представља племенито прегнуће, у којем на свој начин учествује велики број људи, било да им то представља животни позив или волонтерску делатност. Баш због тих дивних људи, који би могли бити заведени бомбастичним и политички утилитарним наступима шарлатана, нужно је на отворен начин саопштити праву истину која се крије иза вишемесечне кампање противу Националног парка Фрушка гора. У свему томе, панонска лепотица представља само кусур у џепу Драгана Ђиласа и разних Мариника, који са заштитом животне средине имају таман толико везе колико и Бошко Обрадовић са антифашизмом.