Судија Мајић – агитатор америчке ТВ Н1, гађа фотељу директора Правосудне академије!?
Иако је од чувене реформе српског парвосуђа прошло више од 10 година, многи још увек са врха државе нису схватили значај и улогу Правосудне академије, формиране и организоване по узору на западне правосудне системе
Наиме, Правосудна академија је формирана и организована далеке 2010. године, као темељна тачка едукације, усавршавања и припремања будућих носилаца правосудних функција.
– Међутим, у пракси су се до сада дешавале неке ствари које немају ама баш никакве везе са изворним статутарним одредбама ове релативно нове правосудне инстанце – тврде саговорници Ембарга из нашег правосуђа. – Тако се годинама уназад дешавало, да се кадрови академије на многим конкурсима за носице судијских и тужилачких функција гурају у страну, да предност неретко добијају неки други кадрови, што се мора под хитно мењати!? Разно разна струковна и нека “замаскирана” Удружења покушавају на све начине да се убаце у прве парвосудне редове, да значај ове Академије, ако не гурну у страну, оно бар максимално минимизирају њен утицај, бар кад су у питању кадрови?!
Дуго је Правосудна академија живела свој живот у српском парвосуђу далеко од очију и ушију јавности, са утицајем у целом систему по мери њеног шефа, директора који је исти од првог дана њеног оснивања!? Српско друштво је урадило корените промене у комплетном друштвено-политичком систему. На њеном челу је човек који је води сигурним кораком напред, али је једино у овој правосудној установи – остало све исто. Исте навике, исто понашање њеног челника, за кога је изгледа време стало самим чином његовог устоличења у комотну фотељу, што је учинила Тадићева администрација под притиском западних ментора. Њихово гесло је било: Ако су морали да је формирају, онда су је одмах и “замрзили” да као потпуно самостална правосудна институција ужива у благодетима огромних буџетских средстава и да “не таласа”…Да се не меша у свој посао!?
Директору Ненаду Вујићу, доскора само правнику по занимању, следеће године истиче други петогодишњи мандат. За све ове године, положај академије у српском парвосуђу је остао исти, недовољно препознат и недовољно утицајан и пресудан у избору кадрова. Промене су се само десиле код Вујића, који је вештом акробатиком преживео политичке и опште друштвене промене у Србији!? Жарко жели и трећи мандат, али…
За оне који то не знају, директора Правосудне академије бира Управни одбор од 9 чланова. И оно што је најбитније, ове године, у наредних месец-два, мора се изабрати нови Управни одбор који ће потом следеће године бирати директора!
Иза кулиса правосудне сцене, у одсуству било какавог присуства јавности, почела је битка за места у Управном одбору Правосудне академије! Јер, они ће простим прегласавањем изабрати следеће године новог директора, а нови директор жели да коначно Академији врати ауторитет који је требала да има од првог дана? Или ће то можда урадити пробуђени стари директор, ако буде “ возио” трећи мандат, што он жарко жели свим срцем…
– У борбу за места у Управном одбору Правосудне академије укључила су се скоро сва Удружења – тврди саговорник Ембарга. – Да ли је баш морално да Друштво судија, предложи за члана Управног одбора свога председника, да судија Драгана Бољевић предложи “саму себе” на ово место? Али, то није све. У борби за чланство у Управном одбору изгледа да има савезника, односно, Удружење ЦЕПРИС у коме главну реч води судија-блогер –новинар америчке Н1ТВ, др Миодраг Мајић!? И они хоће место у Управном одбору, јер се прича да би потом у Управном одбору Бољевићева подржала предлог да судија Мајић седне у фотељу директора и тиме директно стави, зна се чију “шапу” на кадрирање у српском правосуђу. Поготово што је жеља и намера свих у Србији, да коначно ова академија ради оно зашта је и основана…
Ко год да буде изабран у Управни одбор, очигледно је, да тек предстоји жестока борба за избор директора следеће године?! Зна се да су грађани Србије деценијама најосетљивији на рад правосуђа, да је и држава кренула у измене Кривичног закона желећи да стане на пут корупцији… Замислите тек, колико је стало западњацима да угурају “своје људе” на битна места? Не због народа, већ због појединаца који и даље треба да буду заштићени од кривичног прогона…