СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ: Да ли су Западни Балкан и Србија ближи ЕУ након самита у Софији?

Какви су изгледи земаља Западног Балкана, посебно Србије, за приближавање ЕУ и јесмо ли после самита у Софији, прошле седмице, ближе том циљу - питање је на које није лако дати одговор, кажу саговорници Танјуга, несклони прогнозама типа шта се тачно може дешавати до 2025. 

Бивши посланик и либерал Бојан Ђурић напомиње да је данас тешко рећи да ли Европска унија као целина може да формулише политичку вољу и политичку агенду и да је доследно спроводи. 

- Нема никаквог збора да се Европска унија налази у огромним унутрашњим превирањима, заправо у кризи концепта. Истог оног концепта који се развијао од средине педесетих година прошлог века, па све до пре неколико година. Србија због такве нејасне перспективе Европске уније стално долази у опсаност да све снаге које су идеолошки, политички и вредносно против европиезације наше земље без престанка добијају ветар у леђа - казао је Ђурић. 

За себе каже да је еврофанатик, мада мисли да Европска унија има најмање хиљаду мана.

- Једини начин да неке од тих мана променимо у смислу ефеката које оне данас имају по Србију је да будемо део Европске уније или да макар пробамо да се mennjamo у потребним оквирима за приступ ЕУ -  казао је Андрић. 

Професор Универзитета у Београду, социолог Владимир Вулетић сматра, међутим, да се ништа спектакуларно не дешава са позицијом Европске уније. 

- Та позиција није промењена у последњих 10 година. Европска унија је дуго већ забављена својим пословима. Економска криза из 2008. године прелила се и на политичке односе унутар заједнице и то траје све до данас -  указује Вулетић. 

БОРБА СА БУЈИЦОМ у Нишкој Бањи: Вода однела део пута, поплавила објекте и обара стене

За њега, међутим, нема дилеме ни да се у последњих неколико година променила позиција Србије у комуникацији са Европском унијом. 

- Нисмо више у позицији само да слушамо шта нам се каже, већ верујем да постоји већи интерес ЕУ за инстересе Србије. Та промена позиције Србије није драматична. Нико не очекује да ће ЕУ тек тако рећи нека Косово остане у саставу Србије, али сви гласови говоре о томе да је Србија позиционирана као главни актер у региону  - казао је Вулетић. 

Пре 10 година је, подсећа он, постојао политички оквир за решавање питања Балкана по којем би ослабљена Србија остала једна у низу земаља у нашем региону. 

- Таква Србија би била гарант политичке равнотеже на Балкану. Сада је ситуација нешто другачија. ЕУ нема конкретан план за проширивање и нисам сигуран шта ће се заједницом догађати у наредном периоду, али има више разумевања за амбиције Србије -  казао је Вулетић. 

За њега нема дилеме да ће Србија постићи неку врсту решења око питања Косова које би било потпуно задовољавајуће и потпуно незадовољавајуће и за Албанце и Србе.

- Пре 10 година Србија није имала такву позицију. Имала је ултиматум ''Признајте Косово у постојећим границама ако желите у Европску Унију''. Није било речи о аутономији или посебној позицији за Србе на Косову - навео је Вулетић.

Кључно је, по њему, да би одржавање замрзнутог конфликта дугорочно довело Србију до суштинског губитка Косова, али још и до блокирања њеног економског развоја.