СВЕ ВЕЋИ ПРИТИСАК НА СРБИЈУ: Детаљан списак захтева за Београд у новој резолуцији ЕУ - "Санкције Русији и признавње Косова кључни"
Овакве резолуције нису обавезујуће, али утичу на формирање европске политике
Посланици Европског парламента усвојили су јуче великом већином (502 гласа за, 75 против, 61 уздржан) резолуцију, а на основу извештаја хрватског посланика Тонина Пицуле, о препоруци Европском савету, Европској комисији и високом представнику за спољну и безбедносну политику о новој стратегији за проширење.
У овом тексту се тражи појачање сарадње ЕУ са властима из Београда и Приштине на постизању свеобухватног правно обавезујућег споразума "на основи узајамног признавања у оквиру дијалога", што се оцењује као кључно на путу ка ЕУ. Захтева се и да се сва отворена питања реше брзо и у доброј вољи у оквиру дијалога.
ДРАМА НА КОСОВУ: Шешељ открио ко ће да замени Куртија - "Америка има свог човека који ће преузети власт"
"ВЕОМА ДОБРЕ ВЕСТИ ИЗ БРИСЕЛА, ИЗБЕГНУТА ДАЉА ЕСКАЛАЦИЈА" Огласила се ЕУ после договора Београда и Приштине
НАПАДНУТ ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ! Чим су посланици осудили рат у Украјини и Русију прогласили спонзором тероризма уследио је хаос!
Друга важна ставка, која се односи на Србији, јесте да се сада отворено тражи да брзина приступа ЕУ буде директно везана с (не)увођењем санкција Русији. Конкретно, усвојено је да се у процесу проширења даје предност усклађивању са спољном и безбедносном политиком, уз закључак да преговори о приступању са Србијом могу да се наставе само ако се усклади са санкцијама ЕУ против Русије. Од европских власти се тражи да позову Србију да се системски усклади с рестриктивним мерама ЕУ и њеном општом политиком према Русији.
Надаље, тражи се да се оствари знатан напредак у реформама повезаним са ЕУ, напредовање у демократији и владавини права и прихватање вредности и приоритета ЕУ.
Посебна ставка је финансијска помоћ. Усвојеном резолуцијом се захтева да се поновно размотре сва средства ЕУ намењена Србији. Амандманом је придодато да треба да буду преиспитана сва средства "од којих би власти имале користи", нарочито у економским и инвестиционим пројектима за Западни Балкан.
Даљи кораци Београда условљени усвајањем мера против Москве
Европосланици траже да се санкционише назадовање или константан недостатак напретка блокирањем приступне помоћи. Од ЕУ се тражи и да оснује посебну радну групу за праћење напретка у поштовању владавине права.
Од свих земаља кандидата се захтевају подстицање културе политичког плурализма, добросуседски односи, демократска консолидација, изградња друштва "без дискриминације, расизма, насилног национализма и екстремизма", са заштитом мањина, укључујући Роме, припаднике ЛГБТ заједнице, етничких и верских заједница и особа с инвалидитетом. Централна пажња мора да се усредсреди на родну равноправност и права жена и девојчица.
Истовремено, изражава се и жаљење због, како се истиче, кршења људских права и нехуманог поступања према азилантима и мигрантима, а мора да се ради и на стварању достојанствених услова у затворима. Затражено је и спровођење плана за постепено укидање роминга између ЕУ и земаља кандидата, прелазак на чисту енергију, већа прекогранична мобилност, повећање учешћа цивилног друштва...
Пицула је истакао да за оне кандидате који испуне услове, приступни преговори треба да се заврше до краја ове деценије. Предложио је и квалификовану већину за доношење одлука током процеса приступања, а једногласну за коначну одлуку.
Комесар за проширење Оливер Вархељи поручио је да проширење представља стратешко улагање у стабилност и просперитет европског континента:
- Европа је снажно и уједињено одговорила на руску инвазију, али нам треба подршка наших савезника и суседа.
У дебати су се често чули позиви да се процес проширења убрза, да се регион Западног Балкана не би препустио утицају Русије. Иначе, овакве резолуције нису обавезујуће, али утичу на формирање европске политике.
Европски посланици су јуче усвојили и резолуцију о "Руској Федерацији као држави која подржава тероризам", за коју је гласало 494 посланика, против је било 58, а од гласања се уздржало 44.
ЦРНУ ГОРУ КОЧИ ПОЛИТИЧКА КРИЗА
Усвојеним документом ЕП је изразио задовољство што је Европска комисија утврдила услове за додељивање статуса кандидата БиХ и позвао Европски савет да на то одговори у најбржем року. Такође, изражена је и забринутост због континуиране политичке кризе у Црној Гори, што има негативне политичке последице за пут ове земље ка ЕУ.
