"Верујте, оно што је Ердоган урадио и чини за турски народ може се мерити само са једним Ататурком"

- Куда Симовићу? – узвикнуо би прекјуче, да је жив, Младен Делић, када би видео славног голмана, како иде ка улазу београдског хотела Хајат, који је био под правом опсадом људи са дугим цевима.

Зоран Симовић, спортска и голманска легенда, много већа у Турској него код нас ( јер су неки овог правог хероја нације покушали да баце у блато и окове), уздигнута чела, радосно је корачао ка улазу хотела. Да се сретне са својим дугогодишњим великим пријатељем, моћним турским председником, Тајупом Ердоганом. 

Јер, Ердоган је од београдског протокола дводневне посете тражио да се обавезно види и са фудбалском живом легендом  турске, незаборављеном иконом  навијача.

Ердоган у Новом Пазару ПОРУЧИО: Србија нас спаја, чувајмо пријатељство (ФОТО)

-Корачам ка хотелу и видим гомилу људи около, са оружјем на готовс! Виде им се дуге цеви.. – причао је у једном даху Симовић своје утиске.

Затекли смо га док је испијао прву јутарњу кафу са супругом. И препричавао јој сусрет са Ердоганом.

– Чујем само да неко са стране викну „Симовик“?! И за тили час почеше око мене да се јате људи, да ми прилазе, поздрављају… Грле ме, хоће да се сликају… За успомену! Мислим у себи, еј, прошло је више од 20 година, али ме нису заборавили?! Са истим жаром, као некада, показивали су искрене симаптије према мени...

Како стигосте до унутар хотела? До председника Ердогана?

- Све је то било за мене велико задовољство и велика част – наставља причу чувени „Симовик“.

– Познајемо се баш дуго. Са једним од оснивача његове партије и играо сам својевремено утакмицу. Он је био центарфор противничке екипе…После је постао председник највеће општине у Инстанбулу и није ме заборавио, већ се са великим поштовањем односио према мени… Председник Ердоган ме је дочекао раширених руку, пријатељски… Док смо се срдачно поздрављали, на српском ме је питао: „Како си?“. Било је веома дирљиво. Ја сам му специјално за ову прилику донео на поклон дрес клуба за који сам у Турској играо и у коме сам стекао толику славу, која, уверио сам се у то хиљаду пута,  не бледи ни после више од две деценије по окончању моје каријере! И одмах су наше заједничке фотографије освануле у најтиражнијим турским новинама, као посебна вест и догађај са Ердогановог боравка у Србији и Београду. Било је доста људи око њега, његових сарадника који су желели да се поздраве, сликају самном. Једном речју све за незаборав!

Да ли имамо утисак да сте много цењенији у Турској, него у рођеној земљи? Мада знамо колико Турци воле фудбал…

-Изгледа да је тако. Овде, у својој земљи, у Србији, иако сам пореклом из Црне Горе, али ја те две земље не раздвајам, јер су братске, доживљавао сам и непријатности, да ме хапсе низбогчега!? Да би неко задовољио неку своју сујету и оправдали епитет лоших људи… Али, ја знам да истина увек на крају побеђује, тако ни за милиметар није пољуљана моја љубав према својој земљи…

А, хтели су Турци да обучете дрес њихове репрезентације, да узмете њихово држављанство?

-Много пута су ми то предлагали, толико су то желели, да је мени било страшно непријатно што сам морао да их одбијам, увек изнова говорећи, да ћу ја увек поштовати земљу у којој сам провео дивне дане, имао сјајну каријеру, али да остајем веран својим коренима, ђедовима и прађедовима…

Ви сте и у критичним тренутцима, у покушају државног удара у Турској, отворено стали на страну Ердогана, односно дали му пуну јавну подршку?

-Верујте, оно што је он урадио и чини за турски народ може се мерити само са једним Ататурком! Успео је да земљу извуче из тешке економске кризе, учини је моћном силом скоро као што је била пре неколико векова! Да се мери са најмоћнијим земљама и силама света. То је дело мога пријатеља Ердогана. Кад год изнова посетим Турску и „мој Инстанбул“ изнова се пријатно изненадим новим објектима, новим градитељским подухватима који ову земљу и њен народ чини још снажнијим и бољим у сваком погледу. Колико је само учинио и за фудбал, колико је новца уложено: па ја сам играо по теренима који су били некада права катастрофа!? А, данас, па то су услови који се само пожелети могу…

Нисмо више желели да задржавамо на телефонској вези великог голмана, још већег човека, Зорана Симовића. Препун утисака из сусрета са Ердоганом и његовом свитом, сигурно је имао још много тога да исприча својима…