ВУЧИЋЕВА ПОЛИТИКА О КОСОВУ: Реалполитика, у границама могућег
Народна мудрост каже да сваки човек треба да се испружи таман онолико колико може да се покрије. Исто важи и за народе и за државе.
Сви ми би волели да Србија може у пуном суверенитету да се протегне до Проклетија али, у постојећим околностима, то није могуће. Не дају светски моћници. Они који владају светом и који Косово и Метохију држе под окупацијом.
ХИТНО ОБРАЋАЊЕ ВУЧИЋА: Познато када ће председник обавестити нацију о ВАЖНИМ одлукама
ВУЧИЋ РАЗГОВАРАО СА ПРЕДСТАВНИЦИМА СКЗ: Председник објавио нове планове за помагање институцији (ФОТО)
ВУЧИЋ ПРЕД НИКАД ТЕЖИМ ОДЛУКАМА: Притисци са Запада све већи, ово је најважнија БОРБА коју ће Србија водити
Било би логично и у складу са међународним јавним правом, јер је у питању њена територија, да Србија диктира услове за решавање косовског проблема али сви знамо да услове диктирају НАТО, Америка, Немачка, Велика Британија, Француска...И сви ти услови имају један основни циљ - заокруживање косовске државности.
Уз потпуну негацију међународног права, интереса Србије и српског народа.
У таквим околностима, борба коју државно руководство, Влада Србије и председник Србије Александар Вучић воде за одбрану КиМ, заслужује подршку сваког ко се руководи реалношћу и српским националним и државним интересима.
Садашња политика Србије према проблему Косова је – политика у границама могућег. Чак и преко граница могућег. Кад то кажем мислим на то да је у последњих неколико година више од 20 држава повукло признање КиМ.
На једној страни имате малу Србију. На другој страни најмоћније светске силе. И та мала Србија успе, захваљујући својој јавној и тајној дипломатији, али и захваљујући храбрости и дрскости њеног председника и његових сарадника, да обезбеди да 20 малих земаља повуче признање Косова и тако практично гурне прст у око Америци и њеним савезницима.
Што је истински дипломатски подвиг. Дипломатски трилер, којим се баве све озбиљне обавештајне службе на свету. То вам је као да се Чукарички дрзне да победи Реал Мадрид или Бајерн.
У прилог тврдњи да је политика Београда према косовском питању дугорочна и крајње одговорна говори и чињеница да, пре свега захваљујући огромним улагањима Србије, Срби на КиМ, реално, живе све боље. Ако се изузме безбедоносни ризик, не живе ништа лошије него становници било ког другог дела Србије.
Да поновим, политика Београда према косовском проблему је реална и национално одговорна политика.
Изузетно је важно да подршка тој и таквој политици буде што шира и што снажнија. Што у подршци политици државе према КиМ буде веће национално јединство, веће су шансе да косовско питање буде решено на начин који ће уважити и националне и државне интересе Срба и Србије.
Али ако опозиција и власт наставе да се препуцавају, као што је то било на последњем заседању парламента, ако опозиција настави да косовски проблем користи искључиво у дневнополитичке сврхе и понавља да ништа, баш ништа, што држава ради на КиМ и у одбрани КиМ није добро, ако наставља да кривце за окупацију КиМ не тражи у НАТО, у Бриселу, у Приштини и западним силама које нам отимају јужну покрајину, већ у Београду, онда од заједнице српских општина суштински неће бити ништа а преостали Срби на КиМ ће бити присиљени на убрзано исељавање.
Школски пример (зло)употребе косовског питања дали су поједини посланици опозиције на последњем заседању парламента. Али на том истом заседању видели смо и потпуно другачији пример – уводна дискусија потпредседника Странке слободе и правде Борка Стефановића била је толико поштена и одговорна да му након завршеног говора није аплаудирао ни један колега из његове странке или посланичке групе.
