Заоставштина Хашког трибунала: Државе региона се отимају за документацију

Богата заоставштина Хашког трибунала, који се после 24 године рада ускоро затвара, постала је "плен" око кога се отимају државе региона.

Реч је о, државним тајнама, саслушањима и сведочењима - јавним и скривеним, извештајима о болестима и смртима, пресудама, одлукама, разним драгоценим документима...

Према неким проценама, у подрумима у Хагу "чами" око 10 милиона страница докумената о конфликту у некадашњој Југославији. Додају и да се процењује да има и око 13.000 артефаката, односно метака, оружја, одеће, обуће и разних других предмета. 

И Србија и Хрватска и БиХ сматрају да им припада део те грађе.

Како наводи тај лист, током недавне посете председника трибунала Кармела Ађиуса и тужиоца Сержа Брамерца Србији, званичан Београд ставио је до знања да Србија очекује да јој се врати сва документација достављена по захтевима тузилаштва. 

Таквих захтева је било 2.082 и да је министар у Влади Србије и дугогодишњи председник Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић рекао да је сва документа које је Хаг тражио, Србија предала, укључујћи војна. 

Према неким ранијим изјавама, 95 одсто докумената које су предати Трибуналу долазило је од МУП, ВБА и БИА.

Како додаје, у Београду је, током посете хашких званичника, постигнут договор и о оснивању информационог центра у који би била похрањена архива коју Србија треба да добије. 

Број 15357 на дну 2090. странице: Шта пише у фусноти пресуде Младићу која је разбеснела Хрвате?

Тиме ће се, како даље наводе, бавити радна група која ће утврдити појединости, попут оне да ли ће та грађа бити смештена у Народној библиотеци или Скупштини Србије.

У том послу најдаље је отишла БиХ, где су у новембру прошлегодине Град Сарајево и Хашки трибунал потпсали меморандум о успостављању информационог центра у Сарајеву у којем ће бити више од 400.000 докумената из судских процеса, међу којима је скоро 100.000 доказаних предмета. 

Свој део грађе тражи и Република Српска, али Трибунал игнорише захтеве институција РС да им буде враћен део докумената. 

Како додају, најављено је и потписивање меморандума са Хрватском о оснивању информационог центра.

Историчар Чедомир Антић сматра да је документација Хашког трибунала драгоцена, али да је у извесној мери селективна и да има разне мањкавости пошто је, како наводи, сакупљена уз јасну и дугорочну политичку агенду, која је суд од самих почетака учинила пристрасним.

- Међу судским документима недостају поједини важни хрватски документи, као што су "топнички дневници, транскрипти из уреда председника Републике, као и већина значајних докумената САД, Британије, Немачке и Француске, које су и саме учествовале у ратовима на простору бивше Југославије - тврди Антић и додаје да ће архив Трибунала имати значај, пре свега, за писање историје југословенских наорда у раздобљу последње две деценије 20. века.

Дневници Ратка Младића били ДОКАЗ против хрватске шесторке

Антић оцењује да архивска грађа не сме да се дели, јер је то сада јединствен архив и није у складу с правилима струке захтевати његову поделу и да би било најбоље када би архив остао у Хагу или био премештен у Београд.

Адвокат Ратка Младића, Бранко Лукић, каже да ће један део доказног материјала бити у надлежности Механизма, који ће наставити да ради након што се Трибунал затвори. 

- Документација која је достављена суду само је делић оног што има тужилаштво, које је бирало шта ће да достави одбрани - навео је он. 

Говорећи о начинима на које је документација доспевала у тужиластво, Лукућ је рекао да је "КФОР у Републици Српској упадао у општине, болнице, полицијске станице, медијске куће и узимао сва документа, трпао их у камионе и одвозио".

- Ниједан од тих папира није враћен и као да не постоји. Оно што им је добровољно достављено копирано је.Све то је сада у подрумима тужилаштва - рекао је Лукић.

Хашки трибунал престаје са радом 31. децембра, а званична церемонија затварања биће одржана у уторак, 19. децембра.