ЖЕЉКО МИТРОВИЋ ПОВОДОМ ПОСЕТЕ ВУЧИЋА ХРВАТСКОЈ: Будућност не мора увек ићи у правцу прошлости!
... Па макар једни писали ћирилицом, а други глагољицом!
Поводом посете председника Србије Александра Вучића Хрватској, Жељко Митровић је написао колумну, коју преносимо у целости.
Вучић кад је најтеже: Ивица Дачић анализирао посету председника Србије Хрватској
Разоткривен: Пленковић због лаких политичких поена нападао Вучића и додворавао се усташама
Чак и кад смо решени да не признамо истину, истина понекад призна нас, и кад наше драге комшије Хрвате таласи Јадрана избаце на обалу још једног несигурног дана, а несигурног у сопствену државу, али и у растресено и конфузно, али и очигледно неостварено друштво, онда четник-почетник постаје не само прихватљиви путник намерник већ и пожељни лидер овог конфузног, али веома носталгичног exjugoslovenskog региона и то вероватно само зато што се неке емоције вуку као пребијене мачке, болесне свакако али не довољно болесне да би умрле.
Свети Валентино се истог дана сукобио са овим нашим Светим Трифуном па је на тренутак настала мала конфузија ко се заправо у кога заљубио на дан заљубљених, да ли Хрвати у Вучића или само Колинда у нашег четника коме салутираше хрватски гардисти у раздраганим бојама тако јако да би им и Путиново војнопарадно УРА позавидело на волумену и снази урлика добродошлице, али и веома снажно артикулисаној потреби да разум тек изашавши из свемерско- емиратског Аудиа надвлада патологију хрватског аутентичног и ни мало маргиналног посланика Буље који нажалост изгледа није једини који није разумео да им је Вучић понудио спас од сопственог самоуништења надојеног последњим талогом антипартизанског усташтва офарбаног у булеварске повике и припито уличарско добацивање каквог се Београд стидео и у најгорим деведесетим!
И не помињем Буљино пијанство зато што ми недостаје таква Крлежина ноћ 1918. чији сам копродуцент био на Брионима где сам се истински дивио пре свега Глоговчевом ремек делу, већ због тога сто би ова ншса дописивана и лоше романсирана заједничка историја заслужила да једном и заправо постане историја и да је сместимо у епоху којој припада или бар да пробамо да верујемо да будућност не мора увек ићи у правцу прошлости па макар једни писали ћирилицом, а други глагољицом!
И да будем скроз јасан не морамо у будућност ићи празних руку, али не морамо ни носити тоне нагомиланих оставштина прошлости јер нису се само Хрвати заљубили у Вучића заљубили су се и понеки Срби у Колинду, па шта!
