22 године од злочиначке акције Олуја: Док Србија тугује, у Хрватској се слави Дан победе
Убијено најмање 1800 особа српске националности, а протерано 250.000
Војно полицијска акција Олуја почела је 4. и трајала је до 5. августа и током њеног трајања хрватске снаге су убиле најмање 1.800 особа српске националности а протерале 250.000, након чега су успоставиле контролу на територијом тадашње Републике Српске Крајине.
НАША ТУГА ЈЕ ВЕЛИКА! Сетимо се заједно прогона и страдања српског народа
И ове, као и свих претходних година у Хрватској и Србији биће обележена 22. годишњица од војно-политичке акције Олуја, коју званични Загреб обележава као Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља, док ће у Србији 4. и 5. август бити обележени комеморацијама и сећањем на страдале и прогнане у тој акцији.
"ИЗ КОЛЕВКЕ СИ ПИО КРВ НЕВИНЕ ДЕЦЕ": Одржан протест испред хрватске амбасаде (ФОТО)
Војно полицијска акција Олуја почела је 4. и трајала је до 5. августа и током њеног трајања хрватске снаге су убиле најмање 1.800 особа српске националности а протерале 250.000, након чега су успоставиле контролу на територијом тадашње Републике Српске Крајине.
Зато је за Србију војна операција Олуја најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења која су се догодила у ратовима на просторима бивше СФРЈ у којој су око 62 одсто жртаве били цивили.
НЕМАЈУ СВОЈЕ, ПА КРАДУ НАШЕ: Албанци добили ветар у леђа, па ударили на српску децу!
Целокупна акција хрватске војске за циљ је имала заправо исељавање целокупног становништва српске националности, а након протеривања забележена су паљења, пљачке и ликвидације малобројних Срба који нису хтели да напусте своје домове.
Број избеглих Срба различито се процењује - хрватски извори имају податак од 90.000 људи, УН о 150.000, а српски о најмање 250.000.
За злочине почињене у току "Олује" у Хрватској нико није кривично одговарао.
Тројица хрватских генерала, наиме, - Анте Готовина, Младен Маркач и Иван Чермак, иако су прва двојица провостепеном пресудом Хашког трибунала били осудени на 24, односно 18 година затвора, они су касније ослободени по свим тачкама оптужница, што је изазвало жестоке реакције у Србији, а у Хрватској одушевљење. Чермак је ослободен раније, априла 2011.
Дан сећања на страдале у Србији ће бити ове године обележен сутра на стадиону Ветерник у Новом Саду у присуству председника Србије Александра Вучића, који ће се претходно састати са представницима Срба из региона.
С друге стране, у Книну је све спремно за обележавање Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља, у организацији министарства бранитеља, одбране и унутрашњих послова.
Оганизациони одбор за обележавање те годишњиче саопштио је да су све припреме завршене и да ће та два дана у Книну бити обележена на свечан и достојанствен начин.
У Книн се, као и свих prethdnih година, очекује долазак неколко десетина хиљада грађана из свих делова Хрватске, рекао је државни секретар у Министарству одбране Томислав Ивић.
Он је позвао грађане да дођу у Книн и дају свој допринос у обележавању, како је рекао, једног од најзначајнијих дана у новијој хрватској историји.
- Ово место је одабрано због симболике - нагласио је Ивић, рекавши да је након подизања заставе након ослобођења Книна, прве поруке грађанима с тог места послао први председник Фрањо Туђман.
Министар бранитеља Томо Медвед је грађане позвао да истакну "државна обележја како би и на тај начин допринели достојном и квалитетном обележавању тог датума".
За разлику од претходних година у Книну неће бити одржан традиционални концерт хрватског кантаутора који глорификује усташтво Марка Перковића Томпосона, али ће он наступити 5. августа у Слуњу, а ту манифестацју ће суфинансирати Министарство бранитеља.
Медвед је негирао да ће ове године званична обраћања председнице Колинде Грабар Китаровић и премијера Андреја Пленковића бити само на книнској тврђави, а не и на централном градском Тргу, јер државни врх наводно на тај начин жели да избегне могуће звиждуке и неугодности.
Командант Хрватске копнене војске генерал пуковник Мате Остовић навео је да ће у свечаности обележавања и њеној организацији учествовати више од 800 припадника Оружаних снага.
У Книну ће сутра бити одржана и седница хрватске владе, уз низ других манифестација, а у петак тадиционално програм ће почети "будницом" улицама Книна коју ће извести Оркестар Оружаних снага РХ.
Потом ће уследити полагање венаца код соменика "страдалнику победе у Олуји", а потом ће уследити миса за погинуле.
У склопу ваздушног мимохода уз осам авиона Хрватског ратног вазухопловства и противваздушне одбране први пут ће јавности бити представљени нови хеликоптери KW ОХ-58, које је Загреб добио од САД. Увече на Тргу др. Анте Старчевића концерт ће одржати Прљаво казалиште.
Хрватски политички аналитичар Жарко Пуховски изјавио је раније да сматра да је "Хрватска ове године око обележавања војне акције Олује спустила лопту, и то из три разлога", од којих је први тај што је "Србија добила снажну подршку немачке канцеларке (Ангеле Меркел)".
- То је шокирало неке у Хрватској који немачку подршку подразумевају - казао је Пуховски у изјави за Радио Слободна Европа.
