ЧУЛИ СТЕ ЗА НИШ: А да ли знате колико је римских царева рођено у Сремској Митровици?

Историја овог града може се пратити од времена цара Октавијана Аугуста и његовог похода на Илирик (35.-33. пре .н.е), па све до 582. године када град пада под аварску власт. За време флавијевске династије Сирмијум је добио статус колоније (Цолониа Флавиа). Веома често је коришћен као војна база за походе против варвара који су неуморно угрожавали границу овог дела Царства.

Престоница царства

Од настанка колоније, па све до краја ИВ века, историјски извори помињу Сирмијум као повремено боравиште многих римских царева. Из историјских извора знамо да су у периоду од И до III века у граду дуже или краће боравили Домицијан, Марко Аурелије, Септимије Север, Максимин Трачанин, Клаудије II Готски, Проб, Диоклецијан и неславни узурпатори Ингенус и Регалијан.

Такође знамо да је у граду и његовој околини рођено 5 римских царева: Деције Трајан, Аурелијан, Проб, Максимијан Херкулије и Грацијан.

Град доживљава највећи процват крајем III и током ИВ века, када постаје једна од престоница Римског царства и повремено седиште римских императора Диоклецијана, Лицинија, Константина Великог, Констанције ИИ, Јулиана, Валентинијана И, Грацијана и Теодосија.

Богато археолошко налазиште

Приликом археолошких истраживања Сирмијума поред Царске палате са римским циркусом, откривене су и друге монументалне јавне грађевине као што су тзв. „Лицинијеве терме“, житница (horreum), трговачке и занатске четврти.

Пронађене су луксузне градске виле, али и вишеспратне стамбене зграде, зване инсулае, у којима је живело сиромашније становништво.

Град је био заштићен моћним бедемима, а снабдевао се водом преко аквадукта са извора фрушкогорског потока Врањаша.

Улице су имале портике, канализацију и биле су поплочане каменом. У граду је тада радила ковница новца, радионице за израду разних предмета од племенитих метала, стакла, керамике, а производиле су се и опеке.

Познати римски писац из ИВ века Амијан Марцелин назива га „славна и многољудна мајка градова“.