ИНТЕРВЈУ МИНИСТРА ОДБРАНЕ ЗА СД: Србија има пилоте који ће управљати Миговима
Министар одбране Зоран Ђорђевић за портал SrbijaDanas.com говори о наоружању које нам стиже из Русије и Белорусије, о његовом значају за нашу земљу, о новим пилотима у војној аерофлоти, увођењу војног рока, али и о плановима у наредном периоду
- После шест мигова који долазе из Руске Федерације сад смо на прагу да добијемо додатно појачање. Наиме Белорусија је у могућности да нам донира осам авиона новије генерације тј. Мидел 9.13 док су наши модел 9.12. Такође постоји могућност да их ремонтујемо и модернизујемо код њих што је добро и о томе ће се преговарати накнадно пошто добијемо понуду од белорусоког завода.
Министар је потврдио да се преговара о С-300, о чему је наш портал већ писао. О чему детаљно можете да прочитате ОВДЕ.
- Што се тиче ПВО система, дуго није било улагања у комплетан војни систем па тако ни у ПВО.
Белоруси имају могућност да уз поменуте мигове донирају и два дивизиона система БУК. Њихова ПВО је као и наша базирана на руској технологији. Они су противваздушни ракетни систем КУБ, "увезали" са системом БУК МБ. Пошто ми имамо систем КУБ у употреби и наш систем одбране не жели да остане без тог система, наша жеља је да га модернизујемо и да га тако модернизованог ставимо у систем са донираним БУК-ом.
- Јесмо причали о томе. Постоји могућност и воља са њихове стране. Два различита система су у оптицају, видећемо шта је боље, повољније за нас, не само када је у питању ремонт већ и ракете које треба да се купе, које би употребљавао систем, па у складу са тим, видећемо шта је бољи избор. Ми знамо шта је потребно нашој земљи да обезбедимо одговарајућу заштиту од напада из ваздушног простора, колико је тих система потребно, како би они требало да буду распоређени и ми ћемо ићи ка томе да на крају и успемо те да такав систем и штити нашу земљу.
- Када је у питању ербас, тај уговор није само пука куповина већ је предвиђен цео пакет. Поред куповине договорено је и сертификовање нашег ремонтног завода у регионални центар. Ми смо се договорили да као држава купимо шест плус три хеликоптера Х145. Шест за војску, три за МУП. Различите су опције за нас и за њих.
Прва испорука би требало да буде средином 2018. године и касније да се сукцесивно испоручују све до 2019. године. Целокупна испорука требало би да буде завршена до прве половине 2019. године. Оно што је такође битно, је да поменути уговор садржи и две ствари битне за одбрамбену индустрију и систем одбране Србије а то је: као што сам већ напоменуо сертификација ремонтног завода Мома Станојловић као регионалног сервисног центара који би могао да ради комплетни ремонт за хеликоптере Газела, и основни пакет одржавања за Х145.
- Поред Белорусије, добијамо и донацију из Русије. Уводимо авионе типа Ласта, ремонтујемо и модернизујемо авионе типа Орао и Г-4. То ће значајно повећати оперативну способност наше авијације.
- Ласте су наш производ којим се дичимо и који представља велики извозни потенцијал наше одбрамбене индустрије. То је школски авион, он је сад уведен у нашу војску и служи као први авион на којем почетници лете и обучавају се. Следећи авио јесте Галеб Г4 као школско-борбени авион. И даље имамо у оперативној употреби Мигове 21 двоседе који ће се и даље користити за обуке, али се у њих не планирају даље значајније инвестиције. Имамо и јуришни бомбардер Орао чија је превасходна намена напад на циљеве на земљи. Он не захтева тако комплексну обуку као Миг 29. Летна расположивост Орлова се годинама смањивала али ћемо у наредном периоду извршити ремонт свих летелица и модернизацију истих тако да ће после тога они бити важан додатни сегмент који ће ојачати нашу авијацију.
Мислим да је то за нас велики напредак, тако Србија стаје раме уз раме са неким много, много богатијим земљама у региону када је у питању авијација и могућност обуке пилота. Комплетно ваздухопловство превасходно постоји и има сврху да пружи максималну безбедност нашим грађанима на првом месту. Али не треба заборавити и чињеницу да имамо као држава међународну обавезу да штитимо наше небо. Овако опремљени бићемо у могућности да је испуњавамо у потпуности.
- Што се тиче расположивости и обучености пилота, наравно да се води рачуна о томе. Према могућностима и потребама, Војска је имала довољан број пилота у односу на број авиона. Године 2012. на промоцији кадета, имали смо такорећи само један авион који је летао. Морали смо да кренемо од нуле. Наравно да смо имали у виду чињеницу да ће са повећањем броја авиона, бити повећана потреба и за новим пилотима. Наши планови то предвиђају и у складу са планираном набавком авиона, праве се конкретни кораци за обуку пилота. Такође, важно је рећи да ти авиони неће бити оперативно расположиви сутра, већ у временском периоду од око годину дана до када ће нови пилоти бити адекватно обучени.
- Посебна корист од новог наоружања обзиром да себе видимо у Европској унији да ћемо бити и део заједничке одбрамбене и безбедносне политике ЕУ јесте да ћемо бити равноправан члан када су у питању војне способности са осталим чланицама.
- То је празна прича, и она вероватно потиче из неких бојазни које они имају, а гледајући сами себе. Наше опредељење је војна неутралност. Потпуно смо свесни да је у региону мало земаља са таквим статусом, али морамо да будемо одговорни, ако желимо да уђемо у ЕУ и да трезвено размишљамо. Једино што Србија жели је да пружи сигурност свим својим грађанима, а једног дана, као део европске одбрамбене политике ми ћемо да индиректно да штитимо и друге земље. Једном речи нема никакве бојазни па ми смо вољни да бранимо и наше комшије, ако то буде било потребно.
- Не разликује се од претходних година. Ми спроводимо закон, који јасно каже шта је материјална обавеза сваког појединца, сваке компаније када је у питању одбрана земље. Ми имамо план одбране и придржавамо га се. То је била и раније обавеза, и ми то радимо сваке године. То што се сада пласира, вероватно је нечији интерес у питању, али што се војске тиче, то није интерес појединца, већ обавеза државе да бисмо знали колико и како можемо да будемо мобилни и како да на најбољи начин заштитимо ову земљу. Неко је размишљао и написао закон и предвидео материјалну обавезу такву каква јесте. Мој задатак као министра је да спроводим закон и то ћу децидирано и да радим. Ништа није различито сада, од оног како је било пре три, пре четири године. Деведесет одсто људи се одазове томе и не поставља питање, јер знају да је то једна нормална ствар и саставни део плана одбране.
- Није повећање у питању. Одлуком Скупштине нама је одређено максимално бројно стање. У складу са тим и одобрењем владе ми знамо и тако планирамо број људи који можемо да примимо. Бројно стање је довољно, али отварањем нових компанија одлив кадра постоји. При запошљавању, врло је пожељна референца, ако сте радили у војсци. То је доказ да су наши војници вредни, здрави, марљиви. Таквом кадру није никакав проблем дати мало већу плату и приволети да промене занимање. Ми зато морамо константно да регрутујемо нови кадар, који ће одржавати бројно стање на потребном нивоу. Идеја да примимо одједном 500 људи је да растеретимо професионалну војску, која од јула прошле године има и додатних активности, посебно због мигрантске кризе. Такође растерећење ће доћи и увођењем добровољног војног рока од 6 месеци, од којих су три месеца обука, а три месеца служење у јединици.
- То је погрешно интерпретирање у неким медијима. Радна група која сада ради, није формирана да се бави војним роком. Они раде стратегијска документа, чија је глобална садржина ризици, изазови и претње за Србију. Анализа треба да одговори на питање шта Србију очекује у наредних 10 година, да ли је оваква Војска Србије способна да одговори на све ризике и претње и шта евентуално треба мењати. Када је у питању враћање војног рока треба имати у виду да то кошта и да треба видети да ли држава има новца за то. Увек треба имати на памети и имамо могућност приговора савести, па смо тако док је било војног рока имали велики број људи који су служили војни рок у цивилним установама, што је додатно оптерећење и за те установе и за читав систем, а ништа нисмо добили, пошто они нису обучени за оно што од њих очекујемо.
- Добровољно служење војног рока почело је 2011. Тада смо имали по 600 војника годишње на обуци и постојала је бојазан да ћемо остати без резервног састава. Тиме би била значајно ослабљена одбрамбена моћ државе. Могуће да је то био један лоше смишљен план у ком правцу треба иде наша земља тих година. Ми нисмо размишљали о томе шта је био разлог за одлуку већ смо 2012. кренули од нуле и почели да градимо систем. За то је требало је обезбедити финансијска средства за обнову оружја, за облачење војске, све је то био проблем јер те 2012. године и оно што смо затекли није то омогућавало. Данас када наша земља иде путем сигурног економског опоравка имамо неке добре резултате, резултате које народ види. То показује да нисмо ништа радили напамет, да нисмо куповали без плана, већ да имамо јасан план и систем.
- Данас у одбрамбеној индустрији све фабрике послују позитивно. У скорије време очекујемо да ће још три фабрике постати део групације одбрамбене индустрије Србије. Правимо један нови концепт организовања и функционисања одбрамбене индустрије. Тај концепт ће унапредити извозни потенцијал наше одбрамбене индустрије. Извозни приходи могу позитивно да утичу на девизни биланс земље и могу да донесу профит буџету Републике Србије. Данас је српски производ на цени и тражен је. Колико год произведемо, ми можемо да продамо јер имамо квалитетне производе, добру репутацију. Србија представља поузданог партнера. Укратко 2012. затекли смо све фабрике у минусу и са пуно проблема. Данас све оне раде пуном паром и у плусу.
Млади добродошли у војску
- Данас имамо 4 упутна рока по 600 војника. Ако млади буду желели да иду, ми ћемо им изаћи у сусрет.
- Прва ствар је да желе да иду у војску јер желе да постану зрелији, друга ствар је због традиције, и трећа не тако небитна, ти млади људи могу нешто да зараде и чак неки од њих после одслужења да заснују радни однос. Сви наши војници, без обзира да ли имају средњу или високу стручну спрему, имају приоритет при запошљавању, то је најбољи начин да им се одужимо што су служили својој земљи.
- Приоритетно опремамо јединице за брзо реаговање. Наш план је да сви војници буду најмодерније опремљени, али смо по том плану морали да идемо корак по корак. Први корак је да до марта имамо 1500 војника који ће имати најсавременију опрему, од одеће, обуће, ноћних нишана, шлемова, до наоружања, пушака, пиштоља, снајпера, шта ко користи… да то буде војник, не 21., него 22. века. Циљ нам је да до краја 2017. имамо 3.000 тако опремљених војника. Касније ћемо покушати да имамо константну динамику до опремања целе војске најмодернијом опремом.
- Ми у буџету имамо 3,7 милијарди из буџета, а 1,7 из прихода, значи укупно 5,4 милијарде динара. Имамо у плану увођење у употребу Норе, Лазара, лансера Морава, модернизованог Огња, модернизованог Куба, модернизованог БОВ-а и других сложених система наоружања на којима радимо самостално или у сарадњи са страним партнерима.
- Очекује нас почетак модернизације наших тенкова, наших оклопних возила, то су капитални пројекти за наредне године. Сви сегменти су покривени, настављамо и са обичним стварима које су важне за живот војске, као што су летња униформа, летња свечана кошуља, али и радимо на побољшању материјалног положаја војника. Година 2016. је била почетак, 2017. је замајац, 2018. ће бити преломна за унапређење способности, а 2019. ће бити круна нашег труда која би требало да има резултат значајно побољшане способности војске.
Г. Лалић-Н.Аралица