Под палицом Ђиласа, Мики Алексић би "издао и рођеног брата"?! Тадић разоткрио прљаву и опасну игру Алексића и коалиције "Србија против насиља"

Право лице једног од опозиционих лидера Мирослава Микија Алексића све више излази на видело. Пародоксално је и трагично да се један од највиших челника покрета "Србија против насиља" користи управо елементима бруталног политичког насиља над, ни мање ни више, него својим колегама разарајући им партијско језгро и присвајајући им чланство на најприземнији начин.

Велику политичку буру изазвао је недавни интервју бившег председника Републике Србије и лидера Социјалдемократске странке Бориса Тадића у којем је он детаљно описао читав модел разорног и погубног деловања машинерије Мирослава Микија Алексића, односно његовог неформалног шефа Драгана Ђиласа.

Наиме, Алексић који је програмски и политички веома близак Борису Тадићу, из чијег је политичког језгра уосталом и потекао, преко ноћи је занемарио кључне демократске вредности солидарности, поштене и фер борбе и дијалога као начина превазилажења постојећих неслагања.

Кукавички и изненада, Алексић је приликом формирања опозиционог блока "Србија против насиља" фактички, под палицом Драгана Ђиласа, издао свог потенцијалног политичког партнера и према речима Тадића, модификовао своје услове на рачун учешћа на изборима.

Тако су се уместо отворене расправе и евентуалног дијалога, преговори претворили у својеврсни Алексићев диктат под наредбом Драгана Ђиласа, Борису Тадићу и његовој партији.

Шпекулантски и подмукло Алексић је онако, кварно и иза леђа, изнео понижавајуће услове пред лидера Социјалдемократске странке.

На првом месту, Алексић је захтевао да Тадиц у укупној постизборној комбинаторици добије два посланичка места, једно пролазно и једно мозда пролазно!

Грамзиви Мики се овде није зауставио већ је себи дао слободу (тачније де факто шеф Ђилас му једао) да сам одреди и ко ће бити евентуални посланички кандидати Бориса Тадића.

На крилима такве губитничке политике, где се коалициони партнер изгледа сматра кључним непријатељем, а коалициони преговори беспоштедном борбом у којој су сва средства дозвољена, постало је јасно да се Тадић односно његова политичка партија неће појавити као потписник споразума о формирању покрета "Србија против насиља". 

- Најбласфемичнији захтев је био да се мени суспендује елементарно људско право да се обраћам у јавности у наредним месецима. Пошто је Алексић рекао да је то захтев Драгана Ђиласа и никога више, ја сам позвао Драгана Ђиласа да проверим то али он се није јавио на телефон. То је једна карактеритика те коалиције која јавност треба да зна - изричит је Тадић.

- Сви су они хтели без Ђиласа, док су преговарали са нама, а онда се све променило - закључио је бивши председник Србије у недавном интервјуу.

Прљава и опасна игра, како је бивши председник Тадић описао понашање Мирослава Микија Алексића, дала је и своје прве видљиве и осетне плодове на терену кадровске структуре Тадићеве партије.

Тадићева странка је почела да се расипа а дојучерашњи људи од поверења Бориса Тадића, убрзано су почели да напуштају Социјалдемократску партију и прелазиле гле чуда, у табор Микија Алексића.

Био је ово неславан крај једне саге о демократским принципима за које се Алексић - тај наводни борац за Европу и демократију - годинама залагао.

Ништа горе од демократе који се служи клептократским методама и европејца који баштини нецивилизацијске манире.

Јавност се оправдано пита ако Алексић овако поштује своје политичке сараднике, каква судбина је намењена његовим неистомишљеницима?!