БОРБА ЗА НАШУ СВЕТУ ЗЕМЉУ ТЕК ПРЕДСТОЈИ! У септембру престаје "Трампов договор" за Косово - прилика за офанзиву?
Да је Приштина у "ниском старту" за лобирање говоре активности премијера привремених институција Аљбина Куртија
Када почетком септембра и формално престане да важи договор о мораторијуму за кампање признања и "отпризнавања" Косова и Метохије, на који су се Београд и Приштина обавезали Вашингтонским споразумом, судећи према активностима које привремене приштинске институције већ сада спроводе, тешка дипломатска борба за нашу земљу - тек предстоји.
ПАЦОЛИ ЗАХВАЉУЈЕ ТАДИЋУ И ЈЕРЕМИЋУ! "Србија нам жалбом Међународном суду учинила услугу, то је била велика победа"
ПОЛИТИКА СРБИЈЕ ЈЕДНОСТАВНА ЈЕ И ЈАСНА "Ако неко призна Косово, и ми крећемо у кампању"
Да је Приштина у "ниском старту" за лобирање говоре активности премијера привремених институција Аљбина Куртија, који је почетком јула посетио Атину, где је од грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса затражио да Хеленска република призна независност КиМ. Са друге стране егејске обале, турски председник Реџеп Тајип Ердоган обећао је да ће помоћи напоре Приштине у ширењу признања.
Шта је Србији чинити? Искусне дипломате, Зоран Миливојевић и Владислав Јовановић, напомињу да све горепоменуто наговештава да се, ни Приштина, нити САД, нису држали договора о мораторијуму, већ да су непрекидно радили на лобирању за косовску независност.
Јовановић истиче да су САД, тиме што су навеле Израел да призна косовску независност, прекршиле споразум у тренутку његовог потписивања. Према његовим речима, Србија би већ сада требало да почне да дискретно ради са земљама које су убеђене да није било исправно признати косовску независност.
- Замрзавање је очигледно било потребно да би се косовски Албанци, али и њихови пријатељи на Западу прибрали и организовали за следеће наступање. Мораторијум је био драгоцен за Косово и његове заштитнике, добили су у времену; ми смо, заустављајући активности, изгубили на моментуму у тој акцији. Али није много изгубљено и ми можемо, не само да надокнадимо време, већ и да обезбедимо нова повлачења, с тим што би ваљало већ сада припремати рад у том правцу - каже Јовановић.
Србији на располагању стоји наставак дипломатске акције из периода када је наша земља успешно лобирала код земаља које су признале косовску независност да та признања повуче, сматра Миливојевић. Полазна тачка Србије је да питање КиМ није решено, да је у надлежности Савета безбедности УН, као и да је за мир и стабилност неопходно да се дође до компромисног решења дијалогом.
- Према државама које нису признале КиМ требало би деловати тако да не мењају став, док би са кључним партнерима који су на нашој страни требало договорити се о одбрани наших кључних националних интереса на принципијелној основи; пре свега са сталним чланицама Савета безбедности, јер је косовско питање у његовој надлежности. Дакле, чврста одбрана Резолуције 1244 са Русијом и Кином, али и са другим државама које нису признале Косово, као што су Индија, Индонезија, Бразил, Аргентина и тако даље - објашњава он и додаје да би основа за наступ Србије требало да буде афирмација међународног права и поретка заснованог на Повељи УН.
- То земље разумеју, поготово сада, када су заоштрени међународни односи и када вам нико не гарантује суверенитет и територијални интегритет осим међународног права и принципа. Борба за такав међународни поредак је исто тако и борба за одбрану нашег става везаног за КиМ - категоричан је он.
Добра прилика да Србија искаже своје ставове биће обележавање годишњице оснивања Организације несврстаних земаља у Београду 11. и 12. октобра - међу несврстанима има много оних који нису признали косовску независност, па и важних држава као што су Индија, Индонезија или Иран.
Скуп представника Несврстаних у Београду, Србија не само да може да искористи за акцију поводом КиМ, већ и да подсети на улогу коју је Југославија одиграла у борби земаља "Трећег света" током деколонизације и њихове борбе за независност - а Србија је, захваљујући неутралности, у том смислу права наследница Југославије, објашњава Јовановић.
- То може да има само позитиван утицај на земље које су, под притиском западних сила или истрчавајући се, признале независност Косова, да још једном о свему томе размисле и сагледају да је њихова идентификација далеко ближа са Србијом, него са њеном силом одвојеном покрајином која тежи да постане чланица НАТО - истиче он.
Србији као, како Јовановић каже, мали ветар у леђа даје и чињеница да наша земља није испунила све обавезе из Вашингтонског споразума - пресељење српске амбасаде у Израелу из Тел Авива у Јерусалим. Многе муслиманске земље доживеле су отварање приштинске амбасаде у Јерусалиму као издају - тим речима о том питању изјаснио се управо турски председник. Међутим, у случају Турске ради се о историјским и верским везама и интересима.
- Државе које немају те историјске наслаге у сећањима, нити амбицију да се врате на старе просторе, а то је већина муслиманских земаља, немају ту врсту хипотеке, слободније би могле да размотре косовско питање и да схвате да је стварање "посебног случаја" од Косова латентна и перспективна опасност за интегритет њихових држава, јер се њихове националне мањине и заједнице увек могу позвати на тај случај како би оправдале свој сецесионизам - закључује Јовановић.
