КУРТИЈЕВА ПОЛИТИКА МРЖЊЕ РАСТЕРАЛА И АЛБАНЦЕ СА КОСМЕТА! Драстичан ПАД становника у српској јужној покрајини
На попису који је недавно завршен на КиМ Приштина није хтела да попише све Србе из два разлога: јер не жели да се зна њихов прави број, а други је много злоћуднији - да се надају да Срба ускоро неће уопште бити. С друге стране, то што се број албанске популације смањио одраз је политике Аљбина Куртија, мишљење је саговорника Спутњика.
Према управо завршеном попису становништва на Косову и Метохији у организацији Приштине, Косово има око 1,6 милиона резидентних становника, што је око 200.000 мање него на последњем попису из 2011. године на коме Срби нису учествовали.
Попис на КиМ одраз приштинског режима
Колико Срба живи на Косову и Метохији и даље ће остати мистерија, јер је Приштина фактички избегла да попис у српским срединама спроведе темељно као што је то урадила у албанским.
Милован Дрецун, некадашњи председник Одбора за Косово и Метохију а сада Одбора за безбедност у Скупштини Србије, каже да је овај резултат пре свега одраз политике Аљбина Куртија.
-Нема дилеме да је економска миграција на Косову и Метохији јака посебно међу младим Албанцима који одлазе у иностранство тражећи прилику за бољи живот. То значи да је економска ситуација катастрофална, да су људи без посла, да су плате ниске што је у комплету гледано неуспех политике Аљбина Куртија - оцењује Дрецун.
Ако томе додамо организовани криминал и корупцију која влада доле, напомиње наш саговорник, све то уништава квалитет живота људи.
И Албанци беже од режима Куртија
-Једноставно код Албанаца нема услова за нормалан живот на КиМ из наведених разлога, док је код Срба додатно тај живот отежан због терора и дискриминације који Курти спроводи над њима. Тако да је овај попис само вероватно констатовао чињенично стање а то је да је и на економском и на безбедносном плану, као и на политичком Косово и даље црна рупа Европе, без обзира што Курти прича другу причу - сматра Дрецун.
Он подсећа и да је пописни упитник обухватао питање да ли неко од пописаних у домаћинству има неког страдалог, несталог или је имао економску штету током ратних збивања на КиМ.
-То су питања која треба да прикупе податке од албанске популације како би постојали конкретни подаци за причу коју Курти прича - да ће тужити Србију за ратну штету, али и за геноцид - упозорава саговорник Спутњика.
Политички аналитичар Стевица Деђански објашњава и зашто су приштински пописивачи "избегли" да попишу Србе на КиМ. Разлог је, како каже, вишеструк, али на првом месту то што Приштини можда ни не одговара да се зна колико Срба заиста живи на Косову и Метохији.
Срби небитни за Приштину
-Има још једна ствар много злоћуднија да они у ствари Србе нису ни хтели да пописују намерно јер их не занима и јер сматрају да Срби на Косову и Метохији неће ни остати доле да живе, с обзиром да раде на томе да их све протерају - напомиње Деђански.
Према подацима које је недавно изнео српски председник Александар Вучић у Скупштини Србије, на Косову и Метохији живи 95.000 Срба, а да се око 10 до 12 одсто Срба иселило са КиМ у последње време, односно од када је почео терор Аљбина Куртија над Србима.
Иначе, Агенција за статистику Косова која је и радила овај попис саопштила је да ће коначни подаци бити саопштени за око шест месеци, али је остала недоречена зашто су неки пописивачи одустали да у већински српским срединама региструју сва домаћинства и грађане, који су били заинтересовани за попис али су остали непописани.
Они који се нису регистровали ове године биће регистровани 2031. године.
Извор: Србија Данас/Спутњик/Аутор: Бранкица Ристић/Пренео: М.Б.
