МОМЕНАТ ИСТИНЕ! Завршено гласање посланика за пријем Лажне државе - ГЛАВНА битка 16.маја (ВИДЕО)

За пријем тзв. Косова у Савет Европе гласало је 131 од 171 присутног члана ПС СЕ, 29 је било против, а 11 је било уздржано. Тзв. Косово је кандидатуру за чланство поднело пре две године, а прихваћена је на седници априла прошле године.

-Дошли смо до краја пута. Одлука о подршци овом извештају од стране већине у овој Скупштини показује, нама у Србији, да мислите да је потпуно у реду прекршити сва правила и процедуре само како бисте успоставили вашу вољу и моћ, упркос закону и правди- рекла је Симоновић Братић.

Додала је и да је на састанку Политичког комитета виђено игнорисање и одсуство сваке објективности, у погледу ставова Србије, па су одбачени сви амандмани које је поднела српска делегација.

-А, за одбацивање амандмана нису нашли ни боље објашњење од аргументације да "нису логични". Веома оригинално- додала је она иронично.

Истакла је да је известилац Дора Бакојани прекршила све продецуре припремајући извештај.

-Мењала је мишљење на дневном нивоу, од три услова за чланство, дошло се до једног, па је и он постао симбиличан. Срби, који пате под режимом Аљбина Куртија нису се нашли у извештају, био је важнији амандман о ЛГБТ заједници, од угрожених живота српске деце- поручила је она.

Зато извештај види као пропаст не само за све вредности Савета Европе, већ и за здрав разум и за целу Европу.

Захвалила је свима који су, како је рекла, били храбри да подрже Србију у оваквој атмосфери, јер зна да то није било лако.

-Ово што ћу рећи су речи свих Срба - Косово је било, јесте и биће Србија- поручила је Симоновић Братић.

Украјиснки посланик Олексиј Гончаренко поручио је Дори Бакојани да је „урадила одличан посао“.

"Честитам Косову, сигуран да ће бити позитивна одлука. Косово ово заслужује и ово је прави моменат. Не само за Косово, већ и за све нас, сада сада тирани покушвају да се освете. Само погледајте шта се дешава, Путин покушава да поново успостави руско царство…“, навео је, између осталог, Гончаренко.

Посланица баскијске националистичке партије Нереа Ахедо позвала је земље „непризнаваче“ да признају Косово, и додала да не разуме зашто Шпанија и друге земље чланице које то нису учиниле – још нису признале Косово.

Посланица Социјалистичке партије Албаније Бљерина Ђуламети истакла је да је, у садашњим околностима док букти рат у Украјини, глас за Косово - глас за стабилност.

"Данас када се суочавамо са новим изазовима примимо Косово у СЕ. Апелујем да гласате за извештај. Искористимо историјску прилику да градимо будућност у миру“, поручила је она.

Арта Биљали Зендели из македонске ДУИ рекла је да се, као Албанка из Северне Македоније, не слаже са мишљењем да би чланство Косова могло створити нове конфликте у Европи.

"Све демократске државе захтевају дијалог, а чланство би подстакло дијалог Србије и Косова, јер би створило два једнака партнера за преговарачким столом“, подвукла је она.

Јерменски посланик Армен Геворгјан повукао је паралеле између Косова и Нагорно Карабаха.

Он је истакао да селективни приступ и двоструки стандарди стварају хаос у свету.

Према његовим речима чланство Косова у СЕ даје наду да ће јерменски народ моћи да се врати у Нагорно Карабах.

Посланик Партије демократског прогреса из БиХ Бранислав Бореновић рекао је да је оно што се сада ради, у веме када односи Косова и Србије треба да се нормализују кроз преговоре - нешто опасно.

"Стварате невиђени преседан. Урушавате институцију СЕ. Питам вас да ли овим преседаном стварате ново правило. Шаљете ли поруку Јужном Тиролу, Фландрији, Каталонији, мојој РС и БиХ, и другима да је могуће једнострано прогласити независност и постати чланица СЕ“, упозорио је Бореновић.

Он је истакао да је против предлога и да без одобрења Србије није могуће доносити такве одлуке.

"Једини начин за спашавање части је да се одбаци извештај и да инсистирате на поштовању обавеза којен је преузело Косово“, нагласио је он.

Шеф посланичке групе Демократске странке Косова Арбен Гаши позвао је чланице СЕ да „буду на исправној страни историје, уз Косово и принципе који дефинишу европски идентитет“.

„Пошаљимо јасну поруку да Косово припада СЕ, да наш глас заслужује да буде послушан“, нагласио је Гаши.

Са друге стране, посланица из Црне Горе, у име Демократске народне партије, Маја Вукићевић, истакла је да неће подржати извештај о чланству Косова, јер иако је земља из које долази признала Косово, посланици имају право да одлуче у своје име.

"Овде сам да будем глас оних људи који су гласали за мене у Црној Гори. За Србе, где год живели, Косово је камен темељац наше вере и историје“, рекла је Вукићевић.

Навела је да је сагласна да треба гледати напред и градити мостове сарадње, али и констатовала да чланство Косова у Савету Европе не помаже дијалог Београда и Приштине.

Указала је и да у међународној заједници нема консензуса да је Косово држава, јер већина земаља чланица УН не признаје Косово, као и све земље ЕУ.

-Никада у историји Савета Европе, територија није тражила чланство. Треба увек имати на уму поштовање територијалног интегритета и Резолуцију 1244, која предвиђа дијалог Београда и Приштине. Непоштовање територијалног интегритета може нам се свима вратити као бумеранг - упозорила је Вукићевић и додала да нема потребе да се инсистира на чланству Косова, јер то може да изазове негативне последице.

Први који се обратио након представника парламентарних група био је Енис Керван из Демократске партије Турака Косова Енис Керван, који је рекао да је данас „историјски дан за Косово и за Савет Европе“.

Према његовим речима, Косово је направило запажен напредак у испуњавању услова за чланство у ту организацију.

Навео је да Косово промовише толеранцију, дијалог и међународне стандарде у заштити права мањинских заједница.

-Устав гарантује права свих мањина, које су значајно заступљене у институцијама. Зато препоручујем колегама да гласају у корист пријема Косова у Савет Европе. Чланство Косова није само симболичан гест, већ осигурава правду за све грађане -поручио је Керван.

Јулијан Булаи из Румуније, у име партијске групе Алде рекао је да се земље и режими мењају, али да људи остају, те да одлука о чланству Косова није борба за земљу, или нацију, већ за заштиту индивидуалних права.

Истакао је да је то само почетна тачка, јер се од Косова очекује да испуни и све међународне обавезе.

Навео је да је Косово спремно и заслужује да уђе у Савет Европе, али и обавезно да обезбеди заштиту српске заједнице.

Додао је да се „не треба ићи погрешним путем да се формира нова РС на северу Косова“, али и да се не смеју игнорисати стварне потребе српске заједнице, која очекује да буде поштована на Косову.

Алексис Ципрас из Грчке, у име Европске левице указао је да замрзнути конфликти не остају такви заувек и, ако изазови нису решени, стабилност је из дана у дан угрожена, а национализам расте, док конфликт не постане поново насилан.

-Слажем се да је Косово одлучило да испуни одуку Уставног суда о манастиру Високи Дечани, али то не може бити довљно за подршку захтеву за чланство - рекао је Ципрас.

Франк Швабе из Немачке, у име социјалиста, казао је да Савет Европе није ни Генерална скупштина УН, ни ЕУ, ни Квинта, не препознаје државе, већ обезбеђује поштовање демократије, владавине права и људских права.

Додао је да скоро два милиона људи са Косова треба да буде „под кишобраном“ Савета Европе, али и да је после одлуке о враћању земљишта манастиру Високи Дечани, потребно још – пре свега Заједница српских општина.

Представник конзервативне групе Золт Немет рекао је да његова парламентарна група у основи подржава чланство Косова у СЕ, али има три разлога зашто не подржава предложени извештај.

-Први је да Косово није испунило своје обавезе. Испунило је само једну од три тражених ствари. Посебно није испуњено успостављање ЗСО. Заједница је и дао Ахтисаријевог плана. Нажалост Косово није успоставило ЗСО и са забринутошћу сматрам да косовска влада никада неће дозволити успостављање Заједнице, ако попустимо сада. Други разлог је Србија, којој је угрожена стабилност. У чијем је интересу дестабилизација Србије и да та земља буде изван СЕ. Не верујем да је у нашем интересу. Даље, Савет Европе ради против сопствених принципа, а треба да ради у корист регионалне стабилности у улози посредника. Надам се да ће Комитет министара бити паметнији од нас. Надам се да ћемо успети да убедимо Косово да је ЗСО кључно за чланство и да ћемо успети да задржимо Србију у Савету Европе- рекао је Немет.

У име Одбора за једнакост и недискриминацију Беатриса Франско-Ролфу, из партијске групације Алде, такође је позвала Парламентарну скупштину да подржи чланство Косова у Савет Европе.

Она је истакла да је камен темељац поштовање права мањина и позвала Косово да формира Заједницу српских општина.

-То је кључни, први корак. То је препорука која мора бити испуњена- рекла је Ролфу и додала да права свих заједница морају да буду заштићена.

Управо ће чланством Косова у Савет Европе, грађани знати да ће њихова права бити боље заштићена, додала је она.

Додала је да је најважније да ће се обезбедити поштовање Европске конвенције о људским правима, у „младој земљи“, као и јачање владавине права у интересу свих грађана, без обзира којој заједници припадају.

-Одбор је мишљења да Косово испуњава све услове за чластво у Савету Европе- поручила је Ројхан.

Додала је да је Косово решило све изазове, попут питања земљиштва манастира Високи Дечаки, као и да је остварен напредак када је реч о уставном и законодавном оквиру, јер косовске власти сарађују са Венецијанском комисијом, али и да преостају још неке реформе које морају да се спроведу.

Ројхан је навела да посвећеност Косова да испуни све препоруке Одбора, показује да ће Приштина обезбедити правну заштиту свим грађанима.

-Подвлачим, свим грађанима, јер је третман према мањинским заједницама, па и Срба на северу, кључан за успех Косова као слободне и просперитетне земље- рекла је Ројхан и додала да чланство у Савету Европе није крај, већ почетак процеса обезбеђивања права за све људи који живе на Косову.

-Честитала би на ономе што радите данас. Ућићете у историју као неко ко је на бруталан начин прекршио међународно право на којем се заснива СЕ. Пријемом нечег што није држава заобилазе се правила СЕ - подвукла је она.

Пантић Пиља подсетила је да је први услов успостављање ЗСО, што је међународна обавеза коју је Косово потписало пре 11 година, и што је основни предуслов дијалога.

-Ако дозволите Косову да приступи СЕ без успостављања ЗСО, Заједница никада неће бити успостављена. Ви сте рекли и написали да успостављање ЗСО сматрате неопходним условом за заштиту мањинских права. Зашто не говорите о људским правима Срба на Косову и Метохији. Од када је Куртијева влада на власти етничко чишћење српске заједнице је у току. Масовни егзодус је у току и 14 одсто Срба напустило је Косово и Метохију. Срби су изложени дневним нападима. А ви не бринете за то. Приштинске власти хапсе, плаше и пуцају на Србе. Десет месеци забрањује се улазак српске робе на Косово, уклоњене су ћириличке табле, а динар је забрањен што угрожава животе преосталих Срба - објаснила је она.

Подсетила је да нико није одговарао за покушај убиства двојице дечака протеклог Божића.

-А Ви сте одлучили да наградите све те једностране мере Приштине са визном либерализацијом, пријемом у Нато и у СЕ. Оно што чините је преседан којим отварате Пандорину кутију. Показујете да вам територијални инетгритет и сувернеитет ништа не значе. Статус наше јужне покрајине јасно је регулисан Резолуцијом УН 1244 и Косово и Метохија ће увек бити део Србије. Можда смо мала земља, али за разлику од вас имамо интегритет и нећемо се никада предати и покорити -подвукла је Пантић Пиља.

Известилац за пријем Косова у Савет Европе Дора Бакојани изнела је данас, у делу седнице Парламентарне скупштине посвећеном њеном извештају, да сматра да би ово тело требало да пошаље препоруку Комитету министара за чланство Косова у Савету Европе.
Бакојани је истакла да се њен извештај не бави статусом Косова, јер, да је то од ње тражено, како је додала, свакако не би преузела функцију известиоца и сагласила би се са ставом Грчке.

Она је нагласила да Савет Европе обележава 75. годишњицу постојања, и да је у тих седам и по деценија радио на заштити људских права, демократије и владавини права широм Европе.

Тим принципима, казала је, руководила се и у изради извештају о Косову.

Навела је да је током свог рада дугог 301 дан обавила две посете, имала четири различите седнице и више десетина састанака широм Европе, те да "ниједан камен није остао неокренут у припреми извештаја".

-Овај извештај је посвећен људским правима, демократији и владавини права у региону. Од почетка сам рекла да он нема никакве везе са признањем или непризнањем Косово, то остаје на државама чланице - подвукла је она.

Бакојани је истакла да су угледни правници оценили да су закони на Косову у складу са стандардима СЕ, да се Косово може сматрати функционалном парламентарном демократијом, у којој се поштује независност павосуђа.