БИВШИ МИЛОВ ШЕФ ПОЛИЦИЈЕ ЗАБОРАВИО НА СВОЈЕ ПРОСРПСКЕ СТАВОВЕ: Некада је на томе докторирао, а сада...
Одлазећи директор Управе полиције Црне Горе Веселин Вељовић, који је шокирао својим отвореним антисрпским ставовима у колумни "Грешници и вјерници", не тако давно заступао је потпуно другачије, просрпско становиште.
Пре свега три године, Веселин Вељовић је докторирао на Факултету безбедности у Београду на тему "Капацитети Црне Горе у одговору на регионалне безбедносне пријетње". Дакле, у време када је званична Подгорица увелико признала самопроглашену независност Косова, Вељовић у својој дисертацији заступа целовитост Србије.
НАРОД НАС ЈЕ КАЗНИО! Мило Ђукановић признао пораз, али није могао да не дода НЕУКУСНИ КОМЕНТАР
УПС! ЦРНА ГОРА НАПРАВИЛА "ГРЕШКУ", ИПАК ПРИЗНАЈУ КОСОВО? Хитно се огласило МИНИСТАРСТВО
ДЕМАНТОВАО КРИВОКАПИЋЕВЕ ОПТУЖБЕ! Ђукановић: Немам комуникацију са Вучићем
Наиме, Вељовић у својој дисертацији као један од примера насилних криза на тлу Европе децидно наводи конфликт између Републике Србије и самопроглашене Републике Косово, истичући да се насиље у овом случају манифестује посебно у северном делу КиМ, који насељава већински српско становништво, а што је, према његовим речима, повезано са нивоом аутономије који треба да поседује ова област.
Даље, у контексту тезе да се Црна Гора у свом непосредном окружењу суочава са великим безбедносним претњама, које се огледају у потенцијалној ескалацији терористичког насиља, Вељовић указује да исламски фундаменталисти једно од својих главних упоришта у региону имају на територији Србије, при чему, поред Рашке области, као део Србије експлицитно наводи и КиМ, упркос званичном ставу црногорских власти по овом питању.
Такође, упркос прокламованој хармонији у односима званичне Подгорице са Албанцима у Црној Гори и окружењу, Вељовић као пријетњу за регион наводи и деловање албанског фактора, у ком смислу износи процену да, у случају ескалације насиља на КиМ, није у потпуности искључена могућност сукоба између Албаније и Србије, а који се даљим развојем може прелити и на Црну Гору.
Пошто је на овим примерима евидентно одступање Вељовића од званичних ставова и изјава црногорског режима, може се оправдано поставити питање да ли је он прибегао „модификацији“ својих ставова из чисто интересних разлога и искључиво у јавном простору, док суштински подржава целовитост Србије и сматра албански фактор претњом по стабилност региона?
Или је, можда, у претходном периоду "преломио у глави" и одлучио да од просрпских пређе на радикалне антисрпске ставове.
